Страх од „задњих врата“: Вашингтонска мрежа за Јужну Америку због Русије и Кине

Америчке власти активно настоје да ојачају своје везе са земљама Латинске Америке са циљем да се супротставе Русији и Кини, како те две земље не би успеле да преко „задњих врата“ изврше утицај на Америку, пише лист „Форин полиси“.
Sputnik

Ту иницијативу Вашингтона озваничио је начелник штаба Оружаних снага Америке Дејвид Голдфејн, који је као пример навео Колумбију која ризикује да изгуби могућност да учествује у операцијама САД и њених савезника, поготову уколико престане да купује војну технику од Америке и пребаци се на друга тржишта. 

Русија категорички осуђује проширење санкција Куби

Према његовим речима, иако на другим тржиштима постоји јефтиније оружје, у одређеним тренуцима постаје веома тешко да се то оружје усклади са тренутним постојећим системима унутар земље.

Међутим, објашњава он, када је реч о утицају Русије и Кине у том региону, Америка рачуна на сарадњу са земљама Јужне Америке са којима је то оствариво, али истовремено и да пружи агресивни отпор тамо где је то потребно. „Америка помно прати све потезе Москве и Пекинга, како на међународној арени, тако и у Латинској Америци“, додаје.

Стручњаци тврде да на овај начин Америка признаје да Кина и Русија постепено преузимају утицај, не само економски, већ и војни, када је реч о земљама Латинске Америке. 

Кина, на пример, већ увелико зна како да трговину и директне инвестиције претвори у геополитички утицај и тиме осигура приступ многобројним налазиштима нафте, што и говори податак да је управо Кина постала главни увозник латиноамеричког „црног злата“. Са друге стране, Русију Америка сматра мање активним играчем у овом региону, иако Москва зарађује милијарде долара од продаје наоружања тим земљама. 

Хоће ли Бразил изазвати велики политички земљотрес у Јужној Америци, па и шире (видео)

Политиколог и стручњак за руско-америчке односе Константин Блохин за Спутњик каже и да Америка има чега да се прибојава јер је, глобално гледано, Латинска Америка већински антиамерички оријентисана.

„Сви руски савезници су некако аутоматски непријатељи Америке. Без обзира да ли се ради о Венецуели или Куби, или пак Ирану, Кини или чак Северној Кореји“, указује Блохин. 

Саговорник Спутњика истиче и да је јасно да су односи и економске везе Русије са Латинском Америком веома јаке, али не толико колико се, на пример, Кина до сада добро позиционирала на јужном америчком континенту. 

„Данас живимо у полицентричном свету, у условима конкуренције великих држава, где свако ради на заштити сопствених интереса“, указује. Због тога, како тврди, управо овде и постоји добра основа за заједничку руско-кинеску сарадњу.

Међутим, како оцењује, ту сарадњу би требало добро осмислити, поготову у светлу најављеног изласка Америке из Споразума о ракетама средњег и малог домета и то можда баш јачањем војног присуства на, рецимо, Куби. 

„Важно је разумети да САД активно раде на слабљењу руско-кинеског блока, користећи се различитим методама обуздавања, било да се ради о трговинским ратовима или путем санкција. Политика која системски ради на обуздавању Кине и Русије заправо води ка савезу између Москве и Пекинга“, закључује Блохин.

Коментар