Ту иницијативу Вашингтона озваничио је начелник штаба Оружаних снага Америке Дејвид Голдфејн, који је као пример навео Колумбију која ризикује да изгуби могућност да учествује у операцијама САД и њених савезника, поготову уколико престане да купује војну технику од Америке и пребаци се на друга тржишта.
Према његовим речима, иако на другим тржиштима постоји јефтиније оружје, у одређеним тренуцима постаје веома тешко да се то оружје усклади са тренутним постојећим системима унутар земље.
Међутим, објашњава он, када је реч о утицају Русије и Кине у том региону, Америка рачуна на сарадњу са земљама Јужне Америке са којима је то оствариво, али истовремено и да пружи агресивни отпор тамо где је то потребно. „Америка помно прати све потезе Москве и Пекинга, како на међународној арени, тако и у Латинској Америци“, додаје.
Стручњаци тврде да на овај начин Америка признаје да Кина и Русија постепено преузимају утицај, не само економски, већ и војни, када је реч о земљама Латинске Америке.
Кина, на пример, већ увелико зна како да трговину и директне инвестиције претвори у геополитички утицај и тиме осигура приступ многобројним налазиштима нафте, што и говори податак да је управо Кина постала главни увозник латиноамеричког „црног злата“. Са друге стране, Русију Америка сматра мање активним играчем у овом региону, иако Москва зарађује милијарде долара од продаје наоружања тим земљама.
Политиколог и стручњак за руско-америчке односе Константин Блохин за Спутњик каже и да Америка има чега да се прибојава јер је, глобално гледано, Латинска Америка већински антиамерички оријентисана.
„Сви руски савезници су некако аутоматски непријатељи Америке. Без обзира да ли се ради о Венецуели или Куби, или пак Ирану, Кини или чак Северној Кореји“, указује Блохин.
Саговорник Спутњика истиче и да је јасно да су односи и економске везе Русије са Латинском Америком веома јаке, али не толико колико се, на пример, Кина до сада добро позиционирала на јужном америчком континенту.
„Данас живимо у полицентричном свету, у условима конкуренције великих држава, где свако ради на заштити сопствених интереса“, указује. Због тога, како тврди, управо овде и постоји добра основа за заједничку руско-кинеску сарадњу.
Међутим, како оцењује, ту сарадњу би требало добро осмислити, поготову у светлу најављеног изласка Америке из Споразума о ракетама средњег и малог домета и то можда баш јачањем војног присуства на, рецимо, Куби.
„Важно је разумети да САД активно раде на слабљењу руско-кинеског блока, користећи се различитим методама обуздавања, било да се ради о трговинским ратовима или путем санкција. Политика која системски ради на обуздавању Кине и Русије заправо води ка савезу између Москве и Пекинга“, закључује Блохин.
