Каламанов је такође позвао земље-чланице Конвенције о забрани хемијског оружја да се „фокусирају на борбу против све веће опасности од хемијског тероризма“.
„Не можемо игнорисати бројне чињенице које говоре да терористи имају потребан потенцијал за коришћење индустријских хемикалија у војне сврхе, па чак и за производњу токсичних ратних агенаса“, нагласио је Каламанов.
Он је такође додао да Русија позитивно оцењује ситуацију уништавања хемијског оружја у Либији и остатака војно-хемијског потенцијала у Ираку.
Осим тога Каламанов је критиковао давање овлашћења Организацији за забрану хемијског оружја (ОЗХО) за идентификовање оних који су одговорни за употребу хемијског оружја, називајући тај потез „деструктивним кораком“. Према речима Каламанова, то је мешање у рад Савета безбедности УН, једине међународне организације одговорне за питања рата и мира.
Заменик министра је такође нагласио да је потребно мењати процедуру доношења одлука на Конференцији земаља-чланица Конвенције о забрани хемијског оружја, јер је тренутна пракса пребројавања гласова, у којој мањина заправо може да намеће своју вољу већини, погрешна и не поштује принцип консензуса.
Подсетимо, крајем јуна земље-чланице Конвенције гласале су за проширење мандата ОЗХО. Та организација добила овлашћење да сама идентификује починиоце хемијских напада, а одлуку је донела мањина, односно 82 чланице од укупно 193 колико их има.