Министар финансија Француске Бруно ле Мер и његов немачки колега Олаф Шолц представили су план и основне принципе планирања буџета еврозоне. Нешто раније је канцеларка Немачке Ангела Меркел подржала идеју председника Француске Емануела Макрона о стварању паневропске војске.
Спутњик је о француско-немачким односима разговарао са Петером Шулцом, професором политикологије на немачком Универзитету у Гетингену.
Каква је, по Вашем мишљењу, вероватноћа да „брегзит“ буде кључни моменат који би довео до зближавања Француске и Немачке?
— У суштини, „брегзит“ је већ довео до зближавања многих чланица ЕУ, али наравно, постоје неки елементи и одређени проблеми због којих ове државе не могу да достигну консензус. Занимљиво је то што такозване табу-теме, о којима се због претходног противљења Велике Британије није дискутовало, сада поново постају актуелне. Ту најпре мислим на заједничку безбедносну и одбрамбену политику о којој се говори и већ се виде позитивни ефекти на интегративне процесе и очување ЕУ.
Сада се може рећи да ЕУ пролази кроз кризни период: „брегзит“, имиграције, односи са САД, питања трговине, пад рејтинга популарности лидера обе државе… На Ангелу Меркел се врши изузетан притисак јер је између осталог на претходним изборима изгубила део подршке. У чему се, по вашем мишљењу, састоји основни разлог, суштина савеза Меркелове и Макрона? Постоје ли неки други разлози осим ових већ поменутих?
— Мислим да се Макрон руководи економским разлозима. Француска наменска индустрија ужива доста добар рејтинг на светском тржишту, али чињеница да је Немачка врло јасно и гласно ставила до знања да неће извозити оружје у Саудијску Арабију (због убиства новинара) изазвала је веома бурну реакцију у Француској. Мислим да идеја формирања паневропске војске није створена у Француској. Они неће блокирати ову идеју, али ће ипак пре покушати да је реализује кроз сарадњу у области бродоградње, авијације итд.
Европска војска је одлична идеја која се разматрала још 1992. године у време потписивања Мастрихтског споразума. Па ипак, не видим да је дошло до некаквог битног напретка. Државе Трансатлантског блока ЕУ – балтичке државе, Пољска, Румунија, Шведска и Данска поздравиће јачање НАТО-а и подржаће повећање државних давања у име буџета Алијансе. Они ће сасвим безначајну подршку дати структури унутар ЕУ која ће бити конкуренција НАТО-у.
Чини ми се да је у овом тренутку идеја добила ново значење. Прошле године је дошло до стварног корака напред, тиме што је створена структура ПЕСКО. Ова идеја може се развијати помоћу интеграција у оквирима одбрамбене и спољне политике. На тај начин, у овом тренутку пред државом стоји избор – да ли да спровођење дате политике прихвате или не. Мислим да ако у наредних десет година буде створена заједничка спољнополитичка структура, као и структура безбедности и одбране ЕУ, то ће најпре смањити доминацију Сједињених држава и НАТО-а и учини да државе ЕУ буду флексибилније и много више у стању да функционишу у складу са својим сопственим интересима.
Француска раније није показивала интересовање за стварање европске војске. Зашто је Макрон, који очигледно има подршку Меркелове, сад променио свој став?
— Не мислим да је Макрон баш добровољно и са великим ентузијазмом пристао да учествује у стварању европске армије. У ствари, он се руководи економским разлозима, јер одбрамбена индустрија је веома важна у економској структури Француске. Но, исто тако знамо да Француска није најсигурнија и најстабилнија економија у ЕУ. Наравно, она није Италија или Грчка, али и Француска има одређене проблеме, и неки кораци осталих европских држава, посебно Немачке, у смислу бојкота Саудијске Арабије или других држава, које су у кризи или сукобу, неће допринети економским интересима Француске. Стога, претпостављам да када је Макрон говорио о европској војсци, он под тим више мислио на сарадњу европских предузећа која су део националних наменских индустрија, а наравно на челу са Француском.