За пројекат, који подразумева формирање војног координационог центра у Европи, гласало је 369 европских посланика, док је 255 било против, а у децембру ће нацрт закона размотрити Европски савет.
Европски посланици су позивали Брисел да повећа трошкове одбране и да тесно сарађује у тој сфери због погоршања безбедносне ситуације у Европи и свету, а препоручили су стварање европске армије са заједничким седиштем за планирање и управљање операцијама.
Иако је шефица европске дипломатије Федерика Могерини рекла да је разматрање те идеје почело после терористичких напада у Паризу, многи руски и западни експерти су уверени да је томе допринела победа непредвидивог Доналда Трампа на председничким изборима у САД. Његова победа изазвала је конфузију у ЕУ и приморала је Европу да радикално мења геополитички систем и смањи зависност у сфери одбране од САД.
Новоизабрани амерички председник је још током предизборне кампање називао НАТО застарелом организацијом и позивао је Вашингтон да смањи финансијску подршку Северноатлантском савезу.
„Ми трошимо много више од других земаља и треба да размотримо то питање и смањимо средства која САД улажу у Алијансу“, говорио је републиканац.
„Тај процес формирања европске армије иде веома споро. Европски званичници час кажу да неће створити војску, час кажу да је она неопходна, нарочито због тога што је било најава да би Американци могли да скрате свој удео у војном буџету НАТО-а, који тренутно чини чак 80 одсто. Осим тога, њих забрињава и могућност да ће САД смањити своје војно присуство у Европи. О томе је говорио и Јункер након што су били објављени резултати председничких избора у САД, мада лично мислим да до тога неће доћи. Са друге стране, Запад води борбу не само против тероризма, већ и против Москве, па би очито тој европској армији непријатељ број 1 била Русија. Такође, не би требало заборавити и да су скоро све земље ЕУ истовремено и чланице НАТО-а. Стога ако европска армија буде формирана требало би се позабавити питањем шта ће бити њихова зона одговорности и какву улогу ће имати у решавању глобалних проблема и задатака. У сваком случају, ако би Европљани формирали своју војску били би самосталнији и мање зависни од Вашингтона. Али, мислим да ће Американци, ипак, изаћи у сусрет Европљанима и да ће и даље улагати у буџет НАТО-а“, каже за Спутњик Владимир Козин, руски политиколог и главни саветник Руског института за стратешка истраживања.
Експерти подсећају да је идеја стварања Западноевропског војног савеза старија је чак и од идеје стварања НАТО-а. Сличан одбрамбени савез европске земље су покушавале да створе и пре настанка ЕУ, али када је 1949. године створен НАТО, у којем су САД добиле главну улогу, утицај Западноевропског савеза у осигуравању безбедности ЕУ почело је постепено да се смањује.
У последњих 60 година Европа никако није успевала да створи свој самостални одбрамбени савез.
Међутим, питање стварања заједничке европске армије поделило је Брисел. Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је још лани позивао да се створи заједничка војска, која ће се супротставити претњама које наводно долазе од Русије и других земаља. Велика Британија се прва успротивила тој идеји. Међутим, после неколико месеци Британци су гласали за излазак из ЕУ, а то питање је поново оживело у европској политичкој дискусији.
„Европа се суочава са растућим бројем претњи повезаних са тероризмом, Русијом, Блиским Истоком и Северном и Централном Африку“, изјавио је бивши министар иностраних послова Естоније Урмас Пает, један од аутора нацрта закона.
Према његовим речима, без уједињених оружаних снага и заједничког генералштаба Европска Унија неће бити у стању да адекватно реагује на те претње.
За разлику од Јункера и Паета, који активно подржавају стварање европске армије, шефица европске дипломатије Федерика Могерини негира намеру Европе да формира своју армију. Она је средином овог месеца рекла да план за спровођење нове стратегије европске безбедносне и одбрамбене политике не подразумева стварање европске армије, новог штаба, нити територијалне одбране ЕУ.
Неки експерти такође сматрају да су речи Јункера „чист блеф, јер ЕУ нема новца за стварање и модернизацију уједињене армије“.
Стручњаци такође наводе да ЕУ усклађивање са САД по питању одбране никад није ни било потребно — Европа и сама има прилично озбиљну војну машинерију. Оружане снаге Велике Британије, Немачке, Француске и Италије улазе у 10 најмоћнијих армија света. Укупан састав војски тих земаља се готово може упоредити са снагом руске армије — у редовима њихових оружаних снага има око 770.000 војника.
Такође, уједињена Европа има скоро исти број конвенционалног оружја (тенкова, оклопних возила, артиљерије) као и Русија, мада има много скромнији ракетно-нуклеарни арсенал — Русија има 7.290 бојевих глава, од којих је скоро 1.800 у стању борбеног дежурства, наспрам 300 у Француској и 215 у Великој Британији.
Како год било, идеја стварања „евроармије“ је, закључују експерти, у супротности са мисијом НАТО-а.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поздравио је нову стратегију европске политике безбедности и одбране и оценио је да Европа треба да улаже веће напоре и да више инвестира у одбрану. Формално, руководство Алијансе подржава и поздравља војну сарадњу у оквиру ЕУ, али се противи дублирању функције НАТО-а.
