Косово ће, према најави албанског премијера Едија Раме, од 1. јануара идуће године добити свој терминал у луци Драч. Целу причу о косовском изласку на море Рама је упаковао у пакет косовско-албанске сарадње и уједињења свих Албанаца до 2025.
Међутим, прича о Драчу као луци путем које би Косово могло да се снабдева робом, уместо да је увози преко Србије, подсећа на филм Живка Николића „Чудо невиђено“, у коме газда Шћепан гради тунел између сиромашног рибарског села на ободу Скадарског језера и морске обале.
„Кроз туњел, па на море“, крилатица је којом газда Шћепан убеђује сељаке да подрже његов пројекат, за који ће се испоставити да је немогућ.
Осим тога, поставља се питање колико је лука Драч погодна за претовар великих количина робе. Довољно је рећи да је лука Драч дугачка 183 метара, а ротердамска лука, једна од највећих у свету, има 40 километара. О количини робе која се претовари да и не говоримо.
Стога, ни Рамина обзнана о Драчу као косовском излазу на море и није економске, већ политичке природе. Албански премијер то је прећутао када је говорио о политичкој природи увођења такси на српску робу.
Да се ради о политичкој, а не економској одлуци, слажу се и политички аналитичари Предраг Рајић и Александар Гајић. Рајић наглашава да Рама наставља оно што је започео претходном посетом Косову — остварење плана уједињења свих Албанаца до 2025.
„Сама лука Драч није нарочито атрактивна, то је чињеница, али мислим да је овде много битнија политичка порука. Рама жели да стави до знања како ће Албанија све ресурсе које има, макар они били и скромни, ставити на располагање Албанцима на Косову и Метохији“, сматра Рајић.
Ради се о симболичкој подршци Албаније косовској независности, којом Албанија показује добру вољу да омогући Косову приступ светским тржиштима, каже Гајић.
„Драч нема сам по себи велики значај, због тога што је његова лука мала у односу на релевантне европске луке, али на симболичком нивоу показује њихову намеру да се Косово, у трговинском смислу, преко Албаније, у првом кораку повеже са светском трговином. У другом кораку, што видимо из изјаве Рамуша Харадинаја, видимо најаву укидања граница између Косова и Албаније. Давање терминала у Драчу, дакле, једна је од фаза која има више симболичку него што има привредну тежину“, каже Гајић и додаје да је све то у функцији стварања „Велике Албаније“, прво у трговинском, а потом и у политичком смислу.
Са друге стране, економиста Божо Драшковић наглашава намеру Косова да постане економски независно од Србије. Свака територија која тежи политичкој независности, тежи и економској независности, каже он.
У случају Косова, ради се о дугорочној стратегији да смањи зависност од српских компанија. Терминал у Драчу јесте, и према његовом мишљењу, пре свега политичко-пропагандна прича, али Драшковић наглашава могућност да Косово диверзификује снабдевање робама преко других лука, као што су солунска или барска. Тада би се, међутим, изгубио симболички ефекат који лука Драч има.
„То у суштини поскупљује финалну цену и транспорт, због претовара и неразвијене инфраструктуре, представља доста велики трошак“, каже Драшковић.
Економска независност Косова од Србије могућа је, према Драшковићевом мишљењу, тек на дужи рок. Краткорочно и средњорочно, то је готово немогуће јер је прескупо, закључује он.
Тек са развојем инфраструктуре, изградњом путева и пруга, премошћавањем Проклетија, Косово може да се инфраструктурно повеже са Албанијом. А 2025. година, коју је Еди Рама прогласио годином уједињења свих Албанаца је близу.
Изгледа да се албанска политичка елита мало залетела у својим плановима. Не само да немају подршку дојучерашњих безусловних савезника, као што су САД, а порука коју је амерички државни секретар Мајк Помпео послао приликом сусрета са Хашимом Тачијем најбоље говори о томе, већ су, у остваривању својих планова почели да се суочавају са практичним проблемима.
Једно је давати изјаве у јединственом простору, али како тај простор ујединити ако, поред политичких противника вашој идеји, за противника имате и географију?