Гусле одјекују Пекингом: Велики дан за односе Србије и Кине

Уз звуке гусли, међу делима савремене ликовне и примењене уметности, данас је у Пекингу отворен Културни центар Србије „Иво Андрић“, други културни центар Србије у свету, поред оног у Паризу који постоји 45 година.
Sputnik
„Кинески сан“ није колонизација, као амерички

Да је реч о значајном догађају потврдило је и присуство министра културе и туризма Кине Лу Шуганга, који је истакао да је отварање Културног центра Србије у Пекингу подједнако важно за обе земље.

Лу је подсетио да су две владе подржале отварање Културног центра Србије у Пекингу и отварање Кинеског културног центра у Београду, који би требало да буде отворен следеће године.

„Отварање Културног центра Србије у Пекингу је велики догађај и за кинески народ, јер пружа могућност да грађани Кине сазнају више о српској култури у прошлости и садашњости“, истакао је Лу у изјави за Танјуг и РТС.

Он је констатовао да Кину и Србију повезује традиционално пријатељство и да кинески и српски народ природно цене културу оног другог, додавши да и отварање Културног центра показује разумевање културе другог и међусобно признавање.

„У Кини се каже да се добри односи међу земљама заснивају на добрим односима народа, а добри односи међу народима базирају се на повезаности срца и верујем да отварање Културног центра Србије у Пекингу оснажује управо ту повезаност наших срца“, истакао је Лу.

Министар је у оквиру званичног обраћања на отварању Културног центра указао на унапређење односа Србије и Кине, што се огледа и у све чешћим посетама званичника, али и у међусобном политичком поверењу и додао да отварање Културног центра Србије у Пекингу представља историјски догађај у културној сарадњи двеју земаља.

Кинески „Птеродактил“ за Србију: За извиђање и — бомбардовање (видео)

Културни центар је отворио министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, истакавши да се вечерас у Пекингу отварају нова врата српској култури.

„Стратешко партнерство, дубоко пријатељство и веома динамична сарадња у области културе и уметности Србије и Кине определили су нас да управо овде, у уметничком кварту 798 у Пекингу, заснујемо место где ће кинески грађани моћи да упознају српску културу. Културни центар је понео велико име Иве Андрића, добитника Нобелове награде за књижевност“, рекао је Вукосављевић.

Он је изразио уверење да ће Културни центар Србије, смештен у простору посвећеном савременој уметничкој сцени, пре свега кинеској, али и иностраној, дати свој значајан допринос да се култура и уметност Србије још боље представе кинеској публици.

„Трудићемо се да програмима Културног центра ’Иво Андрић‘ обезбедимо сталне посетиоце међу захтевном културном публиком кинеске престонице“, нагласио је Вукосављевић.

Посетиоци су вечерас већ добили наговештај програмског концепта Културног центра Србије, а то је представљање широког распона српске културе — од културног наслеђе до савремене уметности.

Тако је програм отварања, у простору где су изложена дела познатих савремених уметника Бранкице Жиловић Шовен, Николе Божовића и Ђорђа Станојевића, почео наступом гуслара Раше Вучинића, и то непосредно пре него што је на седници Унесковог Међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа донета одлука да се певање уз гусле упише на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Вукосављевић је најавио да ће Центар промовисати и српски филм и Србију као филмску локацију, да ће створити услове да кинески грађани упознају српски језик и књижевност и предочити кинеским грађанима Србију и као туристичку дестинацију — разноврсним фестивалима и културним наслеђем, пре свега средњовековном баштином, када је и заснована српска култура.

„Изражавам уверење и надање да Културни центар ’Иво Андрић‘ неће бити само дом српске културе, него истинска кућа пријатељства српског и кинеског народа. Средишњи симбол књижевног света Иве Андрића, чији је роман ’На Дрини ћуприја‘ одавно преведен и на кинески, јесу мостови који укидају препреке међу људима и народима. Нека институција коју вечерас свечано отварамо буде један солидан и дуговечан мост између наша два пријатељска народа“, поручио је Вукосављевић.

Лазански: Кинеска веза Београда (видео)

Он је завршио обраћање реченицом српског нобеловца да је „вредност лепоте у бескрајној разноликости видова у којима се јавља и у томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж“, и додао да и српски уметници доприносе тој бескрајној разноликости.

Амбасадор Србије у Пекингу Милан Баћевић изразио је уверење да је отварање Културног центра Србије један од најзначајнијих доприноса у развоју српске културне дипломатије.

„Са овим културним центром наши ствараоци имају прилику да покажу кинеској публици свој рад и ово ће бити место приближавања два народа и различитих култура“, рекао је Баћевић Танјугу.

После званичног отварања, концерт је одржао мултиинструменталиста Слободан Тркуља, а Културни центар је добио и свој први поклон — посуде за чај, рад познатог кинеског уметника Фана Фуана, чија дела се иначе поклањају државницима.

Коментар