Кина је на пољу ракетне технологије изразито напредовала, каже Милиновић. Пре четири деценије Кина је постала нуклеарна сила, али то, према његовим речима, није суштина. Суштина је у томе што се Кина разликује од осталих нуклеарних сила.
„Њена нуклеарна снага не мери се превентивним ударом и они никада нису рачунали нити су имали ракете за превентивни удар. Њихова целокупна нуклеарна сила базира се на томе да има узвратни или истовремени удар. То је јако важно и због тога Кина све време побољшава свој ракетно-балистички програм управо тако да има истовремени удар такав да нико не посумња да ће, ако Кина буде нападнута, и са њене стране летети ракете“, објашњава Милиновић.
Са својих 77 сателита Кина је способна за тако нешто, наставља он и као пример наводи да САД никада нису изјавиле да Кина угрожава њихову безбедност, већ само њихове интересе, због штита који је Кина направила око своје територије. Балистичким ударом, Кина угрожава америчке интересе у Азији.
Поред пробоја које је направила у развоју балистичких ракета, Кина је направила и пробоје на пољу развоја крстарећих ракета, хиперсоничних пројектила и дронова, које Србија планира да купи, наглашава Милиновић.
Већ десет година кинеске компаније производе дронове за потребе своје артиљерије под називом „Птеродактил“. Два дана након повратка председника Вучића из Кине, на Википедији је изашло да је Србија корисник тог пројектила, открива Милиновић.
„Први пут се ’Птеродактил‘ појављује као обично летеће крило, дакле као једрилица. Међутим, нови ’Птеродактил‘ има нос где је смештена сателитска антена. И сада се питам, чије ћемо сателитске услуге користити. Наравно, Кина је у сателитској технологији направила посебан продор. Имају сателитски програм ’Бејдан‘, где имају седам навигационих сателита. Колико памтим, у свету данас имате пет навигационих система — ГПС, ГЛОНАСС, Галилео, сада чујем и за овај кинески“, објашњава Милиновић.
Кина је развила све навигационе системе који су развијени и на Западу и на Истоку — инерцијални, звездани и сада се испоставља да имају и свој навигациони систем, додаје он.
„Птеродактил“ је оперативни дрон домета 4.000 километара, може да лети 20 часова, брзином од 280 километара на сат, описује Милиновић перформансе дрона који Србија планира да купи.
Циљ тог дрона је дубоко осматрање и праћење и евентуално ракетирање тачкастих циљева, што је, према Милиновићевим речима, јако важно.Тај дрон се производи у четири варијанте, од којих једна служи за посматрање пољопривредних усева.
Према тврдњама нашег саговорника, Србија ће највероватније купити две варијанте овог дрона — за осматрање и варијанту на коју могу да се ставе ракете.
Ти дронови могу да буду наоружани ракетама калибра 90 милиметара које служе за гађање, како Милиновић каже, меких тачкастих циљева, односно терористичких и сличних група.
Друга серија ракета које могу да буду монтиране на те дронове су навођене ракете домета осам до 10 километара. Кинеске компаније направиле су три серије тих ракета које могу да буду ласерски или радарски навођене.
Према Милиновићевом мишљењу, пуно је боље да Србија сама наоружа дронове које ће купити у Кини, јер би се тиме развила српска индустрија.
