„Обим размене своп-пара јуан/рубља на Московској берзи је током првих 10 месеци 2018. године за скоро 2,5 пута превазишао обим трговине у претходној години“, саопштио је новинарима директор одељења за тржиште новца Московске берзе Игор Марич. Раније су се Русија и Кина договориле да прошире употребу рубље и јуана у обостраној трговини.
Подсетимо, валутни своп је финансијски инструмент, где се једна валута у овом тренутку добија у замену за другу, а у неком одређеном будућем времену се врши обрнута трансакција и враћа се онолико девиза колико се добило на почетку. Валутни своп се уговара и са доспећима до 10 година. Користи се најчешће када једној страни недостаје једна валута, а има вишак друге.
Споразум о валутном свопу Банке Русије и Народне банке Кине је потписан још 2014. године. Тада је у виду тестирања био одређен обим своп линије у износу од 815 милијарди рубаља и 150 милијарди јуана, а ова пробна фаза је осмишљена на три године. Судећи према статистичким подацима, експеримент је успео. Подаци Московске берзе показују да је за свега 10 месеци 2018. године, обим берзанских операција у валутном пару јуан—рубља износио 943 милијарди рубаља. Према подацима Народне банке Кине, обим операција у јуанима, што се тиче куповине рубаља на међубанкарском тржишту Кине, увећао се у трећем кварталу 2018. године за 105,3 одсто, односно до 4,9 милијарди јуана, што је такође готово дупло више у поређењу са претходном годином.
Након одржавања редовног, 23. састанка шефова влада Русије и Кине, премијер Државног савета Кине Ли Кећанг изјавио је да је робна размена између две државе достигла 100 милијарди долара. То не чуди, јер у таквој ситуацији државе се труде да шире употребу националних валута у међусобним обрачунима и плаћањима. Споразум којим је ово претходно било дефинисано био је постигнут у Пекингу, током посете председника Владе Руске Федерације Дмитрија Медведева. Обе државе су тада констатовале да се налазе на удару једностраних америчких мера. Употреба националних валута у међународним плаћањима на тај начин је требало да омогући својеврсно „окретање леђа“ долару, каже за Спутњик кинески експерт Ли Ји са Института за финансијске студије „Чунг Јанг“.
„Кина и Русија се налазе под притиском САД. Како би неутралисали ефекте финансијске кризе из 2008. године, амерички органи су примењивали монетарну политику квантитативног попуштања. Када се ситуација нормализовала, Федералне резерве су почеле нагло да подижу стопе и смањују понуду долара. На тај начин, монетарна политика САД је довела до тога да глобална ликвидност опадне, баш као и цена актива. САД су испровоцирале трговински рат, придржавајући се политике протекционизма и унилатерализма. У таквим условима, валутни свопови између Кине и Русије су веома важни, за Русију и више него за Кину. Двострана трговина између Кине и Русије јача, обим свопова расте, и то је веома важно, како бисмо се осигурали од негативних последица повећавања камата Федералних резерви и пада ликвидности“, објашњава кинески стручњак.
Осим тога, обрачуни у националним валутама су потребни и зато што је сада већина трансакција између Русије и Кине номинално у доларима и, што је још важније, они се обављају кроз СВИФТ систем. Проблем је у томе што на овај начин САД могу да блокирају било који финансијско-економски аранжман и чак у потпуности затворе приступ међународним обрачунима, као што је то био случај са Ираном и чиме САД повремено прете Русији. А сада, страхујући од западних санкција, кинеске банке континуирано блокирају трансакције са руским партнерима. Шеф представништва Банке Русије у Пекингу Владимир Данилов је изјавио да „без обзира на широку мрежу партнерских банака, кинеске банке блокирају пословање са руским партнерима, јер на различите начине интерпретирају оне рестриктивне мере које се примењују према Русији“. Према речима Данилова, америчке санкције против физичких лица која се налазе на списку не односе се на правна лица где су запослена физичка лица са санкционе листе, уколико они не представљају ове институције у конкретним финансијским операцијама.
Ипак, кинеске банке често блокирају пословање, „за сваки случај“. Како до овога не би долазило, требало би полако окретати леђа СВИФТ-у и прећи на друге системе. Посебно имајући у виду да обе државе имају сопствене системе. У Русији делује „Систем преноса финансијских порука“ који броји 400 чланова, међу којима су банке, федерални трезор, корпорације. Кина је 2015. године лансирала свој систем за међународна плаћања ЦИПС. У првој фази, овом систему се прикључило 11 локалних и 8 иностраних клиринг банака. Овог пролећа је започела друга фаза развоја система, и тада се прикључило још 10 кинеских и страних банака.
„Сада Москва и Пекинг спремају споразум о међусобним плаћањима“, изјавио је на конференцији за медије Игор Шувалов, директор руске Спољноекономске банке, након преговора владиних делегација. Према речима Шувалова, Русија и Кина ће радити на томе да што пре и што шире почну да примењују своје системе, пандане СВИФТ систему.