Руски аналитичари очекују да ће рубља јачати и у 2017. години и те своје прогнозе поткрепљују са више теза.
Прво, после договора ОПЕК-а и других земаља произвођача нафте, цена нафте се стабилизовала а очекује се и раст цена „црног злата“, што ће позитивно утицати на вредност рубље. Друго, руска привреда се адаптирала на ситуацију и почела је да показује раст, на пример индустријска и пољопривредна производња бележе раст, а аналитичари су уверени да ће тај тренд бити и настављен.
Осим тога, курс рубље се више не налази у директној зависности од цена нафте. На њега утичу и други фактори — одлуке Федералних резерви које ће, како се очекује, подићи каматну стопу.
„Главни фактор који утиче на руску националну валуту свакако је цена нафте. Стога ако цена нафте буде фиксирана и курс рубље ће бити стабилан. Почетком 2017. требало би да ступи на снагу Споразум о смањењу производње нафте и то ће се, свакако, позитивно одразити на курс рубље. Подсетићу да су се произвођачи нафте, на челу са ОПЕК-ом, договорили да смање производњу „црног злата“ за 1,2 милиона барела дневно, на 32,5 милиона барела. Али требало би имати у виду да и други фактори утичу на курс националне валуте, укључујући наравно и Савезне резерве САД. Ако потези које буду повлачили буду усмерени на повећање референтне каматне стопе, тада ће бити мање новца, јер ће у том случају вредност долара порасти. Овде важи правило: долар више — рубља ниже. Међутим, низ фактора указује на то да ће рубља идуће године бити у бољем положају него у 2016, или ће, у крајњем случају, бити стабилна. Подршку рубљи даће и плаћања пореза у јануару, јер ће у том периоду националне компаније због измиривања тих обавеза превести стране валуте у рубље. Потражња за руском валутом ће самим тим порасти, а њен курс ће ојачати“, каже за Спутњик Павел Дашевски, генерални директор аналитичког портала о финансијама „Долги“.
Аналитичари прогнозирају да ће се идуће године курс рубље у односу на долар кретати у дијапазону од 58-65 рубаља, што ће зависити од цене нафте, кључне стопе Савезних резерви САД и Централне банке Русије и геополитике, као и слабљења или јачања антируских санкција.
„Сада се руска привреда адаптирала на спољашње притиске. Ако говоримо о периоду од пре две године, када је почео санкциони рат, тада је све било тешко и чинило се да ће све бити лоше. Међутим, сада је ситуација потпуно другачија и сада ми можемо да говоримо о стабилизацији економских процеса. Привреда се адаптирала тој ситуацији, а заједно са њом и рубља. Врхунац кризе је прошао, а даље предстоји само раст“, закључује Дашевски.
Истраживања показују да већина Руса радије своју штедњу чува у рубљама него у некој страној валути.
