Они су на својој страници на Фејсбуку објавили копију поверљивог извештаја Унмикове канцеларије за нестала лица од 18. јуна 2004. године.
Из овог извештаја произлази да је екипа Унмикових истражитеља и форензичара била на лицу места у Жутој кући у околини Буреља на северу Албаније и да је тамо прикупила одређене доказе који су били битни за даљу истрагу.
„Ти докази су били депоновани у просторије Канцеларије за нестала лица у Ораховцу… Тамо им се губи сваки траг. Али једно је јасно: без обзира на изричиту молбу српске стране да се ови докази поуздано чувају, они су нестали“, наводи „Руски експрес“, који је у циљу осветљавања истине објавио ова документа.
Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднело је 2008. године захтев Међународној полицијској јединици за истраживање ратних злочина, у којем се тражи да се истраже наводи које је Карла дел Понте, бивша тужитељка Хашког трибунала, изнела у својој књизи.
Посебно је интересантно, објављује „Руски експрес“, писмо међународног тужиоца Анунциате Ћараволо, у којем покушава да убеди српску страну како о томе ништа не зна и да никад није чула ни за истрагу ни за доказе.
Међутим, захваљујући објављеним документима јасно се види да је детаљно спроведена истрага. Детаљно су описани простор око куће, све просторије и средства која су употребљавана приликом форензичке анализе.
Детаљније форензичке анализе су показале да су видљиви трагови крви, те да је све уредно заведено и фотографисано.
У извештају се наводи тим од осам људи који је спровео истрагу, а у дну приказаног документа истиче се да су скупљене налазе у кутију запечатила двојица форензичара Фриделунд и Гренџ.
Дакле, јасни су докази да је Унмик детаљно спровео истрагу, да је послао стручан тим људи и да је свесно одлучио не само да ћути о страдању Срба, већ и да „загуби“ доказе о овим монструозним злочинима.
И не само то. На званичан захтев државе која тражи да се објави шта се открило о нестанку њених грађана, главни међународни тужилац Анунциата Ћараволо лаже Србију.