Бутина се нагодила са тужилаштвом и одустала од судског процеса.
На питање судије да ли она схвата да се признавањем кривице одриче одређених права, укључујући и право на суђење и жалбу на одлуку судије, она је одговорила са „Да“.
На истом рочишту Бутина је признала и да је од почетка 2015. до почетка 2018. године била у договору са неким лицима како би нанела штету Сједињеним Америчким Државама.
„Схватате ли да бисте, уколико признате кривицу, могли да будете депортовани одмах након издржавања казне?“, прецизирала је судија.
Бутина је на ово питање одговорила потврдно, као и на сва остала питања.
Конкретно, она је потврдила да је потпуно упозната са документом у коме су описана дела за која се терети и да је о томе разговарала са својом одбраном, она је потврдила да је задовољна услугама својих адвоката, да доноси одлуку о признавању кривице својом слободном вољом, а не под притиском и да је свесна могућих последица такве одлуке.
Бутина се након признања кривице суочава са казном од пет година затвора или новчаном казном до 250.000 долара, изјавила је данас судија Тања Чаткан.
„Максимална казна је пет година затвора… или максимална новчана казна од 250 хиљада долара“, рекла је судија.
Према њеним речима, то је само једна варијаната казне.
Судија такође није искључила могућност депортације Рускиње, али је истакла да ову одлуку не доноси она, већ друге институције.
Следеће заседање о случају Бутине заказано је за 12. фебруар.
Двадесетдеветогодишња Марија Бутина је ухапшена средином јула у Вашингтону, на дан самита Путин–Трамп у Хелсинкију. Она је првобитно била оптужена за заверу и да ради као страни агент у САД без регистрације у Министарству правде, што је стандардна оптужба за случајеве шпијунаже. Потом је оптужена да заправо ради као агент за руску владу, а не само да је у конспирацији, због чега јој прети казна затвора од 15 година.
У Москви сматрају да је хапшење уочи састанка руског и америчког лидера извршено по „политичком налогу“ како би се умањио позитиван ефекат самита, као и да су све оптужбе лажне.