00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Ко је Марија Бутина, још једна ухапшена „руска шпијунка“

© REUTERS / Alexandria Sheriff's OfficeДржављанка Русије Марија Бутина у затвору у Вирџинији
Држављанка Русије Марија Бутина у затвору у Вирџинији - Sputnik Србија
Пратите нас
Отац Рускиње Марије Бутине, коју америчке власти оптужују да је руски агент и да је покушала да утиче на политику САД према Русији, одбацио је наводе западних медија да је његова ћерка пристала да се изјасни као крива.

На наводе западних медија да је Марија Бутина, „руска шпијунка“, наводно пристала да преузме део кривице признала да је ковала заверу у циљу деловања у САД, њен отац Валериј је рекао да не располаже таквим информацијама и да је реч о спекулацијама. Он је нагласио да она не намерава да призна оно што није починила, и да су писања о томе да је добила америчко држављанство апсолутна измишљотина или лаж. Бутин је навео да је Марија од пет месеци, колико се налази у затвору, три месеца провела у самици, што се негативно одразило на њено психичко и физичко стање и додао је да је тешко рећи колико дуго обичан човек може да издржи такво мучење.

Отац ухапшене Рускиње је поновио да би Марија могла да остане без адвокатске заштите због недостатка новца. На њеном случају раде двојица адвоката, а сваки од њих узима 850 долара за сат рада.

Хенри Кисинџер - Sputnik Србија
Ухапсити „руског шпијуна Кисинџера“ – Америка на ивици грађанског рата

Како наводи Еј-Би-Си њуз, који тврди да поседује копију нагодбе, Бутина ће, морати да сарађује са америчким федералним, државним и локалним властима.

Амерички телевизијски канал додаје да је споразум потписан 8. децембра и да ће бити представљен у суду, на наредном рочишту, заказаном за среду, 12. децембар. Адвокат Рускиње Роберт Дрискол одбио је да коментарише такве тврдње.

Будући да нема поузданих потврда о томе да се Бутина нагодила са тужилаштвом и признала кривицу, руски експерти оцењују да се оваквим написима врши „психолошки утицај“ на руску страну и њену породицу, а да се на тај начин у други план ставља чињеница да је она лишена правне помоћи и да је притворена из сумњивих разлога. Истовремено се врши притисак на Бутину коју покушавају да је „обраде“ не би ли признала кривицу.

„Америчко правосуђе је прилично сложено, а поред тога и специјалне службе добро раде. У овом случају, чини ми се, да је све као у пословици: „Међу слепцима је и онај с једним оком цар“: ако нисте могли да нађете озбиљне околности које би довеле до тешке казне, а за шпијунажу она може бити и доживотна, тада се започиње са трговином. То јест, они не намеравају да ослободе Бутину, али схватају да су њихови аргументи недовољни и због тога хватају за блажу казну, како би она дала било какво признање и потврдила њихове оптужбе да се Русија наводно мешала у америчке изборе“, каже за Спутњик проректор Академије за рад и социјалне односе Александар Сафонов.

Он истиче да цела ова прича има политичку позадину.

„Управо и у овом случају важи правило: прво оптужи за непостојеће грехе, а потом, када је човек сатеран у ћошак, предложи му нагодбу и, можда га чак инкриминишу у нади да ће тај човек рећи нешто што није било и самим тим играти на руку политичких кругова, а себе наводно спасити. То је политичка ситуација“, уверен је Сафонов.

Сенка - Sputnik Србија
Није Мата Хари: Ко је Рускиња ухапшена у САД на дан самита у Хелсинкију

Двадесетдеветогодишња Марија Бутина је ухапшена средином јула у Вашингтону, на дан самита Путин-Трамп у Хелсинкију. Она је првобитно била оптужена за заверу и да ради као страни агент у САД без регистрације у Министарству правде, што је стандардна оптужба за случајеве шпијунаже. Потом је оптужена да заправо ради као агент за руску владу, а не само да је у конспирацији, због чега јој прети казна затвора од 15 година.

У Москви сматрају да је хапшење уочи састанка руског и америчког лидера извршено по „политиком налогу“ како би се умањио позитиван ефекат самита, као и да су све оптужбе фабриковане.

Тужилаштво тврди да је Бутина током председничке кампање 2016. и после избора Доналда Трампа за председника као покриће за своје активности користила статус студенткиње да би се инфилтрирала у Националну асоцијацију за право на оружје и у друге политичке организације повезане с Републиканском партијом.

Наводи се да је Бутина прикупљене информације преносила једном руском званичнику, коме су ове године америчке власти увеле санкције, као и да је настојала да успостави везе између америчких политичара и Кремља.

Она је раније пред судом изјавила да није крива, а у Москви наводе да не постоји никаква фактичка основа за оптужбе против држављанке Русије.

Бутина тврди да је под константним психолошким притиском јер јој затворски чувари свакодневно претресају собу, иако то није пракса са другим затвореницима. Њено стање се, због артритиса од којег болује, погоршало због ниских температура у ћелији.

Држављанка Русије Марија Бутина - Sputnik Србија
Савет за људска права тражи да се заштити слобода Марије Бутине у САД

Званична Москва тражи ослобађање политичке затворенице Марије Бутине.

Бутина је рођена у Барнаулу, на југозападну Сибира. Завршила је политикологију на Алтајском државном универзитету. Према писању америчких медија, она у Америци борави од 2016. године на основу студентске визе, где је недавно и магистрирала на Америчком универзитету, на одсеку Међународни односи.

У Русији је била део кругова младих активиста који су се појавили после 2000. године, а који су заинтересовани за домаћу политику, али и дешавања у међународним круговима. Припадала је руском омладинском покрету „Победа“, била је и члан Јавне коморе Алтајског краја, а један период се активно бавила и новинарством, а потом и трговином намештајем.

Један од оснивача и чланова организације „Право на оружје“, које се залаже за омекшавање закона за ношење ватреног оружја ради самоодбране.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала