Досадашњи врхунац овог непроглашеног сукоба догодио се баш у тренутку у којем је читава јавност с олакшањем помислила да ће сукоб бити избегнут. Председници САД и Кине Доналд Трамп и Си Ђинпинг на састанку у Аргентини почетком децембра прогласили су тромесечно примирје током којег ће покушати да разреше неспоразуме.
Међутим, баш у тим моментима у Ванкуверу у Канади, по америчкој потерници, ухапшена је Сабрина Менг Ванџоу, потпредседница кинеске компаније „Хуавеј“ и ћерка њеног оснивача. Трамп за то хапшење можда и није знао, али његови најближи сарадници отворено признају да јесу.
Како ће и да ли ће Кина одговорити на тај шамар који јој је ударен пред читавим светом? Да ли ће Пекинг променити своје понашање како би избегао Хладни рат с Америком којим му, као непослушном детету, прети потпредседник САД Мајк Пенс? Да ли је сукоб две водеће светске економије, заправо, неминован, или га је ипак могуће избећи?
О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и новинар и бивши извештач из Пекинга Бранко Жујовић.
Коментаришући договор о тромесечном примирју, амерички Брукингс институт саветује: „Уживајте у трговинском примирју док траје“, и прогнозира да су мале шансе да примирје заиста прерасте у трајан мир.
„То је опште мишљење које влада и у Кини“, указује Коркоделовић. „Кинези се за преговоре пажљиво припремају и очекују да они дају неке резултате, али разлике у погледима, чак и око онога што се сматра спорним, толико су велике да се ни на једној страни не очекује да ће за 90 дана бити решене.“
„Трговинским ратом који је покренула против Кине Америка покушава да сузбије кинески привредни раст, а у фокусу јој је план ’Made in China 2025‘, чији је циљ да Кину лансира као водећу економску, па и политичку силу у свету“, објашњава Жујовић.
„Обема страна је јасно да је овде заправо реч о покушају обуздавања вртоглавог кинеског раста, јер ако Кина настави да се развија и приближно овим темпом, веома брзо ће и у номиналном БДП-у престићи САД, а не само по БДП-у израчунатом у односу на паритет куповне моћи као што је сада случај“, слично мисли и Коркоделовић.
Подижући улог у сукобу упркос проглашеном примирју, Доналд Трамп претећи твитује: „Или ћемо имати стварни дил са Кином, или дила неће бити уопште — у том случају ћемо увести велике царине на извоз кинеских производа у Америку.“
Подаци кинеског Националног статистичког бироа показују да је Америка убедљиво највеће извозно тржиште за Кину — око три пута веће у односу на Јапан који је на другом месту. А „Волстрит џурнал“ ових дана тврди да је Кина спремна на уступке у виду олакшица за приступ њеном тржишту, додуше, уз ограду да је можда реч само о козметичким променама, а не стварним уступцима.
„Рат скупо кошта обе стране и Кина јесте принуђена на извесне уступке. Она их је већ и најавила на почетку овог сукоба, тако да овде није реч ни о каквом новом кинеском попуштању, иако се сад тако представља“, објашњава Жујовић.
И Америка има своје слабе тачке, наводи Коркоделовић.
„У Кини ради 68.000 америчких фирми. Оне производе робу у вредности од 400 милијарди долара, што је око три пута више од вредности робе коју Американци извозе у Кину… И релативно слабо стање америчке привреде представља њихову слабу тачку. Америчка пољопривреда је, на пример, сад озбиљно погођена кинеским царинама на увоз соје, меса… Поред тога, долази и до успоравања индустријске производње у САД. Све то би морало да натера Американце да размишљају економски, али они се пре свега воде идеолошком логиком, као да су заробљеници Хладног рата, што је можда и очекивано будући да су сада суочени с једном силом у нарастању каква је Кина.“
А на читав спектар несугласица између Вашингтона и Пекинга сада се надовезало и хапшење потпредседнице компаније „Хуавеј“ Сабрине Менг Ванџоу. У редакцијском коментару, кинески „Глобал тајмс“ оцењује да је то „политички чин, део свеопште (америчке) офанзиве против Кине, која се спроводи на свим нивоима“.
„Ово јесте наставак трговинског рата једним посредним путем“, уверен је Жујовић. „Компанија ’Хуавеј‘, која је уз ЗТЕ најзначајнија кинеска високотехнолошка компанија, већ месецима се налази на удару америчких савезника.“
„У Кини су многи аналитичари одмах закључили да је пре свега реч о америчкој тактици којом ће себи обезбедити предност у наступајућим преговорима. То је, уосталом, доста наивно потврдио и сам Трамп, рекавши да би могао и лично да се умеша у случај и утиче на ’независно‘ америчко судство“, наводи Коркоделовић.
Та афера, сматрају „Спутњикови“ саговорници, има и много дубљи значај. Коркоделовић каже да Кина посебан акценат ставља управо на развој високих технологија, јер не жели да зависи од западних, поготово америчких технологија.
Према речима Жујовића, може се уочити снажна америчка тежња да, саботирањем високотехнолошких компанија које ће представљати окосницу кинеског развоја у наредној деценији или две, Кину зароби у замку средњег нивоа развијености из које она дуго или никада не би изашла.
„Управо зато је улог с кинеске стране сада много већи него са америчке стране“, констатује Жујовић.
А даљи сукоб је неминован, сагласни су наши саговорници.
„Потпредседник кинеског Центра за истраживање развоја, који је веома важан орган власти, у ’Женмин жибаоу‘ је у ауторском тексту навео да је јасно да се иде ка конфронтацији, јер САД не могу другачије да обуздају кинески раст до нападима на најперспективније кинеске компаније. А то, уосталом, признају и сами Американци — Мет Потингер, који је у Националном савету за безбедност задужен за Азију, отворено је рекао да је у питању конкуренција, а не кооперација са Кином“, подсећа Коркоделовић.
„Овај трговински рат представља само још једну рунду у геополитичком сукобу. Америка ће учинити све да заустави кинески развој, јер план ’Made in China 2025‘ сматра највећом претњом сопственој економији. Тако да можемо да очекујемо да је пред нама дуг период сукоба који се неће мерити месецима, већ, нажалост, годинама и деценијама“, закључује Жујовић.