Када су као избеглице 1920. године дошле из Русије у Ницу, чланови породице Ковалевски изнајмили су простор у приземљу једне зграде у коме је формирана православна капела. Осликали су је руски фрескописци, а у новије време користили православни Французи који живе у том граду.
Недавно су епископу западно-европском Луки понудили да Српска православна црква користи капелу, па се Французи на литургији окупљају суботом, а Срби недељом.
Савез Срба Француске организовао је у овом молитвеном простору и радионице за децу и школу српског језика, а јучерашње окупљање увеличао је најпознатији Србин на свету, који живи у комшилуку, Новак Ђоковић.
После свете литургије Ђоковић се задржао у разговору са децом, причао им о свом детињству и првим тениским данима. Надам се да ће црква убудуће бити отворена сваког дана како би могли овде чешће да долазимо, да се окупљамо, пренео им је Новак.
„Дивно је видети оволико деце која се веселе, цртају, друже, имају представе. Култура је вероватно најбољи начин да очувамо нашу баштину и наш идентитет“, рекао је Ђоковић.
Он је посебно надахнуто говорио о томе колико је важно да се међусобно упознају и друже Срби који живе у расејању.
„Захваљујем вам што верујете у наш народ, у нашу земљу Србију. Што се трудите да свако на свој начин у различитим деловима света организује оваква окупљања, да створе наше заједнице. Гдегод да се нађем, потрудићу се да обиђем сваку нашу заједницу. Увек кажем: свуда прођи, својој кући дођи. Кадгод слетим у Србију просто оживим нека сећања, а носталгија је увек присутна. Кадгод сам у Србији, иако сам јако заузет, увек је посебан осећај бити са својим народом, користити свој језик. Некако, човек се врати у свој завичај и онда је све на свом месту“, признао је први рекет света.
Велики српски спортиста је казао да је, без обзира колико смо недаћа прошли као народ, јако лепо видети како се сви заједно окупљамо: „Ево, и ова мала заједница, далеко од домовине негује културу, заједништво и пријатељство, другарства се рађају међу децом. То је оно најбитније, да се држимо заједно, а не да чекамо неке недаће и несрећне тренутке да би се ујединили. То нас је обележавало у последњих неколико деценија. Али оно што нас чини јединственим је борбени дух, позитивни инат, да се никада не предајемо. И са јако мало средстава ми смо у стању не само да преживимо него да живимо стварно надахнути“.
Како је за Спутњик рекао председник Савеза Срба Француске Ђуро Ћетковић, Новак Ђоковић значајно доприноси очувању заједнице Срба у тој земљи. Он је посебно истакао захвалност породици Ђоковић за помоћ у настојању да нова Црква пресвете Богородице буде место окупљања Срба.
Простор у коме се налази капела има неколико власника, а Фондација Новака Ђоковића и његова породица, уз благослов владике Луке, спремни су да помогну да се реше правни проблеми и простор откупи, како би Срби имали трајно место за молитву и окупљања на Азурној обали.
„Ђоковић је човек који је допринео да се наша затворена заједница, после свих трагичних догађаја деведесетих година, када смо проглашени агресором, поново отвори. Сада много помаже да црква буде место окупљања Срба и на томе му хвала. Допринео је да будемо поносни што смо Срби“, каже Ћетковић.
Црква пресвете Богородице је трећи православни храм у граду смештеном између Кана и Монака. Прва православна капела подигнута је на месту на коме је умро царевић Николај Александрович Романов.
Након што је 1896. године императорка Марија Фјодоровна стигла на Азурну обалу, општина је упутила званични захтев да она и њен син, император Николај Други, буду покровитељи изградње нове руске цркве, данашњег Николајевског сабора у Ници.