Колико су званични критеријуми за пуко преживљавање скромни у Црној Гори, говори податак да је, према методологији коју је користио Монстат, израчунато да је релативна линија сиромаштва у 2017. износила 2.097 евра прихода годишње по појединцу, односно 174,7 евра мјесечно за једног члана домаћинства.
Из Монстата поручују да је најновија студија о сиромаштву у Црној Гори рађена у потпуности по стандардима Европске уније, што значи да је статистика први пут обухватила и такозвану депривацију, односно могућност домаћинства да приушти све потрепштине за квалитетан живот у 21. вијеку, које укључују девет ставки: адекватно грејање стана, веш-машина, телевизор, аутомобил, телефон, да сви чланови домаћинства могу да проведу седам дана одмора ван куће, да имају месо и рибу у оброцима најмање сваки други дан, да могу приуштити неочекивани трошак из редовних прихода, као и да могу редовно плаћати кирију и и комуналне рачуне за домаћинство.
Према овим подацима из 2017. године, 35,2 одсто црногорских грађана живи у домаћинствима која не могу приуштити најмање три од девет побројаних ставки, четири ставке не може приуштити 14 одсто становништва, док 5,3 одсто не може приуштити најмање пет од девет ставки за пристојан живот. Када се проценти саберу, званична статистика говори да готово 55 одсто Црногораца није у могућности да приушти квалитет живота по мјерилима 21. вијека.
Ипак, истраживање Монстата одмах по објављивању доживјело је и прве оштре критике, па су се у јавности могли чути гласови како је „јасно да су Монстатове анкете далеко од реалног стања“, и да не могу да приказати праве размјере сиромаштва у Црној Гори.
Нарочито је било замјерки на податке везане за апсолутну линију сиромаштва која се односи на трошкове за основне животне потребе, односно за, народски речено, пуко преживљавање у Црној Гори, који су израчунати да за одраслу особу износе 192,42 евра мјесечно, што би значило да у Црној Гори живи „само“ 27.800 грађана чија су мјесечна примања мања од тог износа, односно да је сиромаштво у земљи у последњих неколико година преполовљено.
На овај податак нарочито се обрушила предсједница НВО „Фондације Банка хране Црне Горе“, Марина Медојевић, саопштивши да је извјештај Монстата „карикатуралан и неодржив“, додавши да „Банка хране мора исказати своје не мало запрепашћење овим подацима“.
„Стварност је, нажалост, апсолутно другачија. У Црној Гори у 2017. је било 50.263 незапослених, 26.873 лица је примало материјално обезбјеђење породице, 10.000 пензионера је примало пензије ниже од 192 евра, док је 36.639 запослених примало зараду мању од 192 евра. Само ове три категорије становништва чине 123.541 лица, која имају мјесечне приходе мање од апсолутне линије сиромаштва, што стопу апсолутног сиромаштва подиже на цијелих 19.99 одсто“, нагласила је Медојевић.
Да је сиромаштво Црној Гори галопирајућа појава вјероватно најбоље доказује све већи број отворених народних кухиња за гладне, од којих се две налазе само у Подгорици.
Држава је отворила једну народну кухињу у подгоричком насељу Коник у којој се свакодневно послужује 600 оброка, а нарочито се у отварању народних кухиња истиче Митрополија црногорско-приморска и Српска православна црква, која осим народне кухиње при Храму Христовог васкрсења у Подгорици, овакве кухиње има и на Цетињу и Беранама, а од Божића отвара и кухињу за угрожене у Бијелом Пољу.
У Бару такође постоји народна кухиња коју води НВО „Жене Бара“, у Никшићу се са дијељењем бесплатних оброка креће ускоро, а готово сви хуманитарци се жале да су потребе грађана много веће него што поменуте организације могу да издрже.
Када се подвуче црта, поставља се питање ко је у праву — Монстат или бројни хуманитарни радници у Црној Гори и да ли је креативна статистика довољна да поправи не тако ружичасту стварност. Јер околност да се отвара све више народних кухиња у земљи засигурно не проистиче из обијести становништа, већ из чињеничног стања да је буквално све више гладних у Црној Гори.