Приштински парламент усвојио је Резолуцију о преговорима са Београдом, која предвиђа обострано признање, чланство Косова у УН, као и убрзање процеса евроатлантских интеграција. Уједно је основан и преговарачки тим који ће тај процес водити и надгледати. Оно што је остало нејасно је да ли се екипа нових преговарача из Приштине спрема за наставак дијалога у Бриселу или за нешто друго.
Професор др Душан Челић верује да је ово донекле производ подизања политичког улога Приштине, с обзиром да је очигледно да је бриселски процес завршен — без крајњег резултата.
„Да не кажем да је тај дијалог — пропао. Очигледно је да је сада у питању потрага за неким другим форматом. Бојим се да је техничким преговорима крај и да ће се прећи на формат решавања статусног питања Косова, каже наш саговорник.
Челић примећује да је овај процес све убрзанији и верује да се Бриселу и Приштини, али и Америци жури да што пре и како- тако дођу до коначног решења статуса Косова.
„Приштина никада није неку важнију одлуку доносила сама, већ увек у некој званичној или незваничној координацији са Вашингтоном. Мислим да је то случај и са овом одлуком која је апсурдна, и мислим да нема неку практичну вредност“, додаје он.
Подсећања ради, промена формата преговора није одобрена ни од једне релевантне међународне институције, а не постоји ни пристанак Београда за тако нешто.
С ким ће онда Приштина да преговара у овом облику?
„Мисим да друге стране за преговоре нема, бар не на овакав начин како је Приштина замислила, нити ће је бити. Постоји потенцијал да власти у Приштини и даље компликују Србима живот на Косову и врло је могуће да се ми ближимо том неком другом формату у смислу неке међународне конференције или пак отвореном укључивању великих сила у преговоре — Америке и Русије“, каже Челић.
Уколико би се припрема овог сценарија испоставила као тачна, наш саговорник каже да би онда требало укључити спорна питања целог региона, као што је питање Републике Српске.
Да подсетимо, на челу новог преговарачког тима биће Фатмир Љимај и Шпенд Ахмети, а чланови су Енвер Хоџај, Авни Арифи, Беџет Пацоли, Махир Јагџилар, Дардан Гаши.
Предвиђена су и места за представнике цивилног сектора који ће касније бити одређени, док ће два отворена места са чланове из покрета Самоопредељења и Демократског савеза Косова заузети Висар Имери и Дукађин Горани. Тим се, наводно, састоји од осам посебних група. На челу структуре је „косовски преговарачки тим“, који ће укључивати и шефове институција и лидера парламентарних странака.
Професионалне групе укључују: групу за правне послове, групу за финансијске и економске послове, групу за разграничење, групу за помирење, групу за нестале особе, групу за јавно информисање и групу за имплементацију споразума.
Према извору блиском целом процесу, а што су објавили и косовски медији, тим су предложили међународни представници.