Косовски парламент усвојио је данас пакет од три закона, чиме је омогућена трансформација косовских безбедносних снага у косовску војску.
Павел Кандељ, научни сарадник и стручњак за етничке конфликте Европског института у оквиру Руске академије наука, у изјави Столтенберга, али и реакцији Брисела види да Запад заправо није потпуно спреман за овај корак.
„У војном погледу, у овом тренутку и у блиској будућности ово ништа не значи. За стварање праве армије је потребно време и огромна средства, а то наравно не зависи од Приштине, већ од САД и НАТО-а. Дакле, ако финансијери то буду хтели, права војска ће бити формирана, према прорачунима НАТО-а, тек за десет година. Али ако не буду хтели, а према изјавама Столтенберга и порукама које стижу из Брисела, делује да немају озбиљне намере са том војском, онда је оснивање ове армије само зарад дизања прашине и затезања ситуације у региону“, истиче Кандељ.
Наш саговорник објашњава да ако говоримо о формирању војске такозваног Косова, са чим се категорички не слаже Србија, као ни српско становништво на Косову, онда то значи да је дијалог Београда и Приштине, на чему су бескрајно инсистирали Брисел и Вашингтон, овим потезом стављен на дебели лед.
Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука сматра да би одлуку о формирању војске Косова требало посматрати у контексту читавог албанског покрета у региону.
„Чини ми се да се формирање војске Косова може ставити у исту раван са догађајима у Македонији у којој су се почетком године десиле значајне законске реформе, односно била је усвојена Тиранска платформа, која осим свега осталог повећава присуство Албанаца у оружаним снагама Македоније. Другим речима, ако погледамо читав регион, видимо да управо Албанци сада у различитим државама раде или на формирању нових војних структура или на већем присуству у постојећим. Имајући у виду да се Косово граничи са севером Македоније, где живи много Албанаца, стварање војске Косова може да доведе до промене постојеће ситуације у Македонији. Осим свега наведеног, ово је такође непријатељски корак према Србији, што ће свакако погоршати ситуацију“, истиче саговорник Спутњика.
Пивоваренко додаје да се Москва оријентише према корацима Београда, стога Русија не може да реагује агресивније или да генерално буде одлучнија него што то је само српско руководство. У принципу, каже наш саговорник, Москва подржава Београд и сада је све на српском руководству и његовом приступу (не)признавања Косова.
Међутим, војни аналитичар Виктор Баранец у изјави за Спутњик истиче забринутост и сматра да САД и НАТО од Косова желе да направе потенцијално бојно поље.
„Знате, мислим да је ово америчко Косово покварен зуб у телу бивше Југославије. Мислим да Косово може поново постати епицентар, морам то нажалост рећи — рата. Никада се тамо ситуација неће смирити сама од себе. Такво буре барута не лечи време“, забринут је Баранец.
Наш саговорник додаје и да Америка не само да све дубља пушта корење у Европи, већ и врбује нове државе које су настале уз најгрубље кршење међународног права.
„Лицемерно је што истовремено САД упиру прстом у Русију када се ради о Криму. Сетите се, председник Путин је лепо рекао поводом преседана са Косовом: ’Када нас оптужују да смо окупирали Крим, ми одговоримо да смо претходно одржали референдум, за разлику од Косова‘“, закључује војни аналитичар.
