„Хил“ наводи да без обзира на несугласице, Русија и Кина формирају „Источну Антанту“ која може да се супротстави САД и НАТО-у.
У Москви кажу да и сама помисао на могуће стварање савеза Русије и Кине плаши Вашингтон и његове савезнике, иако њиховом зближавању директно доприноси и сâм Запад, који све снажније врши притисак на обе земље и својом политиком гура Москву и Пекинг једно другоме у загрљај.
„На Западу се дефинитивно плаше зближавања Русије и Кине, тим пре што постоје очигледне објективне чињенице, које доприносе таквом развоју догађаја. На пример, то су они исти трговински ратови које САД покушавају да покрену против Кине. Постоје и проблеми са територијалним питањима: САД наступају као савезници Тајвана, а за Кину је то озбиљан проблем. Такође, Кина не подржава санкције према Русији и Ирану. Постоји много интереса који се пресецају и у тим условима је сасвим природно да, рецимо, Русија, којој је јасно да је са Западом практично немогуће водити нормалан дијалог, тражи нове савезнике“, каже за Спутњик руски политиколог Игор Ковалов.
Експерт подвлачи да самостални опстанак није могућ и да је зато тражење савезника логичан задатак, али да се данас не може говорити да је већ створена „Источна Атанта“.
„То је веома реалан и разумљив задатак, зато што у савременом свету практично сам не можеш да делујеш. С друге стране, Русија и Кина такође имају различите интересе и различите погледе на широк спектар међународних проблема. Међутим, данас се, ипак, не може говорити о томе да се формирала ’Антанта‘ и да је тај савез утврђен уговорним обавезама“, каже Ковалов.
Чињеница је да Русију и Кину данас повезује чврсто стратешко партнерство, које све више јача и које одржава њихово заједничко противљење униполарном свету. Другим речима, савез Русија–Кина руши монопол Запада у управљању светом.
Темељ билатералних односа двеју земаља је економија и на томе се гради партнерство и у другим подручјима.
Кина је главни спољнотрговински партнер Русије. Трговинска размена између две земље у протеклих 11 месеци порасла је за скоро 28 одсто — на 97,23 милијарди долара. Повећане су и директне капиталне инвестиције из Кине у руску економију, а ради се и на великим заједничким пројектима, као што су гасовод „Снага Сибира“, „Јамал ЛНГ“, изградњи брзих пруга на релацији Москва–Пекинг итд.
Председници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, изградили су веома добре личне односе. Њих двојица су се срела скоро 30 пута, а Путин је једном приликом открио да је кинески председник једини светски лидер са којим је прославио свој рођендан.
Путина веома воле у Кини, он тамо ужива несвакидашњу популарност, а став Руса према Пекингу је веома позитиван, јер позиционирају Кину као најважнијег партнера.
Путин је недавно изјавио да су односи Москве и Пекинга засновани на поверењу у областима које се крећу од политике до безбедности и одбране, а све чешће синхронизоване активности руских и кинеских дипломата намећу питање: може ли све агресивније понашање Вашингтона да војно зближи Москву и Пекинг.
Ђинпинг је још пре нешто више од две године позвао на војни савез са Русијом, који би НАТО учинио „немоћним“ и „окончао империјалистичке претензије Запада“.
Нема сумње да би руско-кинески војни савез био моћан. Русија има око 900 хиљада војника и официра, а Кинези преко два милиона. Обе војске су технички добро опремљене. Кинески атомски потенцијал је мањи од руског, али је респектибилан.
Очигледно је да се партнерство две земље из декларативне фазе све више се претвара у практичну. То је потврђено и јесенас, заједничким војним вежбама, највећим у историји Русије, у којима је учествовало чак 300.000 војника и 36.000 тенкова, оклопних возила и других борбених машина, као и преко 1.000 хеликоптера, авиона и беспилотних летелица. Ти заједнички маневри говоре о проширењу сарадње у свим сферама два савезника.
Како год било, руско-кинески односи су свакако важан фактор у очувању глобалне и регионалне безбедности и успостављању нове равнотеже у свету.