Он је истакао да Русија, под било којим околностима, гарантује Европи снабдевање руским гасом на основу дугорочних уговора које је потписао „Гаспром“ и да ће европски потрошачи добити договорене количине.
Новак је навео да конструктиван дијалог са Украјином коче судски спорови између руског „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“ о испорукама и транзиту руског гаса, између осталог, и зато што украјинска компанија стално покушава да искамчи од руског концерна новац и имовину. Руски министар је напоменуо да „Гаспром" разматра могућност потписивања споразума о нагодби који би задовољио обе стране.
Министар је нагласио да је руски гас који иде кроз гасоводе најконкурентнији у Европи.
Стручњак за енергетику Николај Хренков сагласан је са тим да Русија има начине да допреми свој гас у Европу, чак и ако Москва не успе да се договори са Кијевом.
„Могућности за то постоје, с обзиром да је 370 километара ’Северног тока 2‘ већ постављено, а поред тога имамо и ’Северни ток 1‘. Постоји могућност да се гас испоручује преко територије Пољске и Белорусије, а поред тога гради се и ’Турски ток‘, чији је морски део изграђен и остало је још само да се уради део који ће ићи копнени путем. Тако да Русија, у принципу, има могућности да снабдева Европу гасом. Наравно, неки део украјинског транзита, према рачуницама, треба да се очува, али ако Кијев из неких принципијелних или из техничких разлога не може да обезбеди транзит, Русија ће, у сваком случају, имати могућности да обезбеди испоруке“, рекао је Хренков за Спутњик.
Он је подсетио да Немачка и даље говори о потреби да се део транзита преко Украјине сачува. Међутим, у случају да договор између Москве и Кијева не буде постигнут, Берлин неће инсистирати на томе, сматра експерт.
„Саме испоруке гаса су економско, комерцијално питање, док је транзит преко Украјине политичко питање. Зато Немачка, из политичких разлога, о томе говори. Али ако се Немачка суочи са питањем: ’Добити руски гас или бавити се тим политичким питањем?‘, онда ће, наравно, изабрати гас, јер је то у интересу њеног народа и немачке индустрије. У сваком случају, мислим да неће бити стопостотног укидања украјинског транзита. Као што је руска страна рекла, одређене количине ће остати“, закључио је Хренков.
Русија и Украјина треба да постигну нови споразум о транспорту руског гаса преко украјинске територије након што крајем 2019. године истекне важећи споразум и након што гасовод „Северни ток 2“, који заобилази Украјину, буде стављен у функцију.
Украјина је прекинула да купује гас из Русије у новембру 2015. године, а након тога није користила руско гориво у припреми за грејну сезону, пумпајући у резервоаре гас купљен за реверс у Европи.
Иако се изградњи гасовода „Северни ток 2“, који ће повезивати Русију и Немачку, оштро противе САД, с обзиром да амерички произвођачи гаса желе да потисну Русију са европског тржишта, експерти истичу да таква противљења неће спречити спровођење тог и сличних пројеката, попут „Турског тока“.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да грађевинску дозволу изда и Копенхаген.
Москва је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја, већ да се на њега гледа искључиво са економске стране.