Фотомонографија „Отета истина“, која говори о бројним злочинима над Србима и неалбанцима на Косову и Метохији од стране припадника тзв. ОВК као и напорима породица да сазнају где су им најмилији, представљена је данас у Београду.
Ту монографију, на више од 120 страна и са обиљем аутентичних фотографија објавило је Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, а поводом две деценије од првих отмица на простору Космета.
Према речима председнице Удружења Верице Томановића, циљ тог дела је и да се хронолошки обради борба за истину о судбини несталих а која је и данас „табу тема“ за многе домаће и међународне институције које и даље ћуте и продужују агонију и патњу породица.
„Заташкавањем чињеница, минимизирањем стварних података, нечињењем да се људи и земни остаци пронађу и предају породицама су евидентни“, рекла је она и додала да су тиме прекршени и основни постулати цивилизованог друштва.
Томановићева је рекла и да је Удружење сазнало за трагичне судбине 370 особа а да се за њих 572 и даље трага, а да се из 144 логора на Косову и Метохији нико жив није вратио, као и да је „мали помак“ урађен у идентификације несталих путем ДНК анализа.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да је кључно питање како да стигнемо до истине и правде и додао да досад нико није на адекватан начин дао одговор на страдање Срба, не само на простору КиМ, него и у другим сукобима.
„Очигледно је да не постоји спремност оних који би морали то да раде, али то не умањује део наше одговорности и одговорности наших институција или у делу у ком смо ми могли или били у обавези да то радимо“, рекао је Одаловић.
У сваком случају, кад су у питању страдања на простору Космета, Хашки трибунал није дао одговор, а нису дали ни Унмикови и Еулексови судови, ни судови привремених косовских институција, а ни наше тужилаштво за ратне злочине, додао је председник Комисије за нестала лица.
Одаловић је рекао да би у ономе што радимо требало да имамо пуну одговорност да не бисмо више пута повређивали исте особе.
Он је навео да је формирана једна група која прикупља доказе и документа из свих извора, а оно што је изненађујуће је да су дошли до докумената који су били у архивама, не „у функцији нечега што може да помогне у расветљавању судбина несталих“.
„Претрагу смо проширили на архиве оних који су били одговорни за укупно стање на простору КиМ, а реч је о архивама НАТО-а, ОЕБС-а и неких невладиних организација које сигурно постоје, јер смо управо у тражењу и расветљавању судбина несталих лица претражили много докумената и много архива које смо могли, али смо препознали да постоји и много докумената који су били у неким фиокама и подрумима и то је нешто на чему се сада интензивно ради и верујемо да ћемо ту имати неких нових резултата“, рекао је Одаловић.
Он се нада да ће из тих истраживања добити нове информације, нажалост „највероватније о местима сахрањивања“. Очекује и да ће истрага дати одговоре на питања шта је са људима за које знамо да су били у затворима.
Одаловић је рекао да је половином ове године пронађена једна масовна гробница са најмање седам тела на улазу у Ђаковицу, у којој се налазе и тела српске деце. Та масовна гробница је пронађена на основу докумената из 1999. године кад је контингент италијанског Кфора наишао на ту гробницу.
„Надам се да ће први позиви који су за 14. јануар упућени једном броју команданата ОВК и одговорних за одређене зоне дати резултате“, закључио је Одаловић.
Заменик тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић, који је био тужилац у случају „Гњиланске групе“ рекао је да „истину нико не може да отме“ и да ће „у историји остати записано ко је шта урадио“.
У књизи је хронолошки приказан ток трагичних догађаја на Косову и Метохији, отмица Срба и нелабанаца, и то у периоду пре и за време НАТО бомбардовања, као и по доласку међународних снага на Космет.