Вашингтон је посебно забринут због савременог руског антисателитског оружја, док стручњаци сматрају да је овај систем способан да „обузда ратоборни занос“ условних непријатеља.
Дана 29. новембра 1983. године Централни комитет комунистичке партије Совјетског Савеза и Савет министара СССР-а усвојили су резолуцију бр. №1124-361 о стварању ваздухопловног антисателитског система 79 M6 (30 П6) „Контакт“. Ловац-пресретач МиГ 31Д изабран је за носача. „Контакт“ је требало да буде неприметно и јефтино средство за уништавање противничких вештачких сателита у Земљиној орбити.
У стварању ракете су учествовали стручњаци конструкторског бироа „Факел“, а корпорација „МиГ“ је била задужена за коначну дораду авиона-носача.
Земаљска инфраструктура, која је координирала летом МиГ 31 са системом „Контакт“, била је смештена на полигону Сари Шаган у Казахстану. Реч је о радио-локационом оптичком систему за препознавање космичких објеката 45 Ж6 „Крона“ и о систему преноса команди 46 И6.
„Контакт“ је био тростепена ракета дужине 10 метара, тежине 4,5 тона, пречника 740 милиметара, процењеног опсега деловања 600 километара и временом лета од 100 до 380 секунди. Било је планирано да се ракета лансира са висине од 15 до 18 километара, при брзини носача од 2120-2230 км/ч. „Контакт“ је био опремљен распрскавајућом бојевом главом.
Једина позната испитивања ракете су извршена 26. јуна 1991. године, када је са аеродрома Сари Шаган полетео МиГ 31Д са посадом коју су чинили Александар Гарнајев и Леонид Попов. Ракета је успешно погодила мету у орбити.
Почетком деведесетих завршена је фаза техничко-летних тестирања МиГ 31Д. Две експерименталне машине су биле пребачене у Сари Шаган на платформу број 7. Инсталирање средстава антисателитског система, укључујући земаљску инфраструктуру, вршено је до 1995. године.
Руски медији су 1997. године известили да су руски научници почели да развијају платформу за лансирање свемирских летелица у орбиту на основу скица у оквиру пројекта „Контакт“. Крајем деведесетих година пројекат је замрзнут.
2006. године на међународној авијационој изложби у Сингапуру „Asian Aerospace“ био је представљен руско-казахстански пројекат авијационо-ракетног система „Ишим“ на бази МиГ-а 31. „Ишим“ је требало да изводи из стратосфере космичке летелице мале тежине до 160 килограма у орбиту око Земље. Ракета-носач је имала сличне карактеристике као и „Контакт“, а разликовала се само по димензијама корпуса и предњим делом. Међутим, пројекат је био обустављен из економских разлога.
Дана 11. августа 2009. године врховни командант ваздухопловних снага Русије генерал-пуковник Александар Зелин најавио је наставак радова на пројекту „Контакт“, уз коришћење МиГ-а 31.
„Овај систем се обнавља у циљу решавања истих задатака које смо имали и пре“, саопштио је Зелин.
У септембру 2018. године на сајту „Jetphotos.com“ појавиле су се фотографије пробног лета МиГ-а 31 са моделом ракете 79 Мб масивних димензија.
Амерички телевизија Си-Ен-Би-Ес је у октобру саопштила да ће 2019. године бити покренута наредна фаза тестирања „Контакта“. Према тим подацима, 2022. године „Контакт“ ће наводно бити укључен у састав наоружања.
Русија има неопходну технолошку основу за оживљавање пројекта ваздухопловног антисателитског система, изјавио је оснивач портала „Милитари Русија“ Дмитриј Корнев.
„’Контакт‘ није ракета ваздух-ваздух. Она решава балистичке задатке и мора да зна своје параметре: висину, брзину, угао локације у односу на Земљу, а те информације би ракета требало да добија од авиона. Сада овај задатак није тако тешко решити, као што је био случај раније. Могу да претпоставим да се то решава инсталирањем оптичких система и дигиталних технологија“, рекао је Корнев.
Он је објаснио да је уз помоћ неопходних информација „Контакт“ способан да самостално решава додељене задатке. Према речима стручњака, главна предност ваздухопловног система лежи у његовој слабој приметности, јер извиђачка средства потенцијалног противника нису увек у могућности да прате кретање руских бораца опремљених антисателитским ракетама.
Руководство Војне команде САД више пута је изјављивало да Русија тестира антисателитско оружје, које може угрозити националну безбедност САД.
„Русија и Кина настоје на стварању антисателитског оружја, као средстава борбе против америчких оружаних снага и савезника САД. Ове земље су усмерене на стварање противкосмичког оружја, које може бити искоришћено у случају потенцијалног конфликта“, наводи се у извештају директора Обавештајне службе САД Дена Коутса.
Пентагон и даље не жели да конкретизује на чему се заснивају њихови страхови. Међутим, они су један од разлога за стварање свемирске војске. Дмитриј Корнев сматра да забринутост Американаца може бити изазвана, пре свега перспективним моделима средстава радио-електронске борбе.
Један од њих су антисателитски системи „Тирада“, на коме руски стручњаци раде од 2001. године, истакао је Корнев. Пројектом руководе истраживачи Московског научно-истраживачког радио-техничког института и Акционарско друштво „НИИМА Прогрес“.
На форуму „Армија 2018“ Министарство одбране Русије је закључило уговор за испоруку мобилног комплекса великог капацитета „Тирада — 2.3“, који може да онеспособи сателите, усмеравајући на њих електромагнетно зрачење. Требало би да комплекс буде разрађен у фабрици „Електроприбор“ у Владимиру.
Осим тога, у новембру прошле године заменик начелника „46. Централног научно-истраживачког института“ Олег Ачасов изјавио је да Русија развија систем радио-електронског уништавања сателита „Тирада-2С“, чији је главни задатак радио-електронско уништавање сателитске комуникације.
Према подацима британске аналитичке агенције „Џејнс“, Русија од 2013. године тестира такозвани сателит-инспектор „Космос-2519“. Током протеклих пет година, апарати су наводно неколико пута лансирани са космодрома „Плесецк“ и они су модернизација совјетског пројекта „Истребитељ сателита“, на коме је рад започео шездесетих година и завршен је стварањем прилично ефикасног система ИС-МУ.
Међутим, руски сателит-инспектор није опремљен бојевом главом или неком другом врстом оружја као његов совјетски прототип. Москва наводно тестира могућност апарата да маневрише у орбити и да се креће по њој. „Космос-2519“ може бити опремљен средством за радио-електронску борбу, који је може да онеспособи електронику другог вештачког сателита.
„Русија је заправо оживела најперспективније пројекте Совјетског Савеза, који из неког разлога нису били развијани у епохи Хладног рата. Међутим, развој антисателитског оружја се одвија на новој технолошкој основи и тешко да је прате огромни трошкови, као што је био случај до 1991. године“, истакао је Корнев.
Стручњак је претпоставио да је у овом тренутку акценат на „хуманим“ методама за онеспособљавање сателита.
„Савремена руска војна технологија има потенцијал да уништи сателите у Земљиној орбити. Реч је о сателитском визуелном посматрању и уређајима који омогућавају комуникацију и навигацију“, истакао је Корнев.
Истовремено, стручњак је убеђен да антисателитски систем и нуклеарни арсенал спадају у класу оружја која је потребна државама првенствено у политичке сврхе, јер поседовање антисателитског оружја омогућава да се „обузда ратоборни занос“ противника.
„По мом мишљењу, за Русију је изузетно важно да поседује ефикасно антисателитско оружје, јер то даје озбиљну предност на условном пољу војних операција. Међутим, не видим разлог за његову велику производњу. Ово је веома скуп пројекат за било коју државу и може довести до трке у наоружању. Боље је да антисателитско оружје буде само кец у рукаву“, закључио је стручњак.