Пројекат ће омогућити носачу ракете да лансира објекат на висину од 10 до 15 километара, наводи „Росијска газета“ позивајући се на интернет портал „Новости ВПК“.
Инжењери који раде на пројекту објаснили су да ће та идеја уштедети значајну снагу за покретање ракетних мотора, пошто ће радити у високо наелектрисаној атмосфери и стога трошкови горива неће морати да превазиђу отпор ваздуха.
Осим тога, употреба теретног авиона као ваздушне луке омогућиће пилотима да одаберу најповољнију полазну тачку за лансирање. На пример, што је авион ближе екватору то ће се више горива уштедети.
Треба напоменути да су такви пројекти развијани још у Совјетском Савезу. На пример, у програму „Спирала“ употребљавана је летелица за вишекратно коришћење која је могла да убрза до одговарајуће висине и суперсоничне брзине.
Министарство одбране било је веома заинтересовано за тај пројекат, јер се, у ствари, радило о стварању орбиталног бомбардера који би могао да лети на висини која би му пружила заштиту од откривања и ракетног напада са копна.
Иако је програм прекинут, његови елементи могли би да уђу у пројекат „Енергија буран“. Спејс-шатл „Буран“ извео је свој први беспилотни лет 15. новембра 1988, али је 1992. године програм коначно обустављен.
