На први поглед, немачка политика изгледа монолитно у својим спољнополитичким опредељењима. То би се могло закључити и из изјаве Дирка Визеа, немачког званичника задуженог за односе са Русијом, који за 2019. предвиђа погоршање односа између две земље.
„Што се тиче глобалних проблема у односима са Русијом, ту сам скептичан. Ми се суочавамо са наглим погоршањем“, рекао је он. „Имамо посла са тровањем бившег шпијуна Скрипаља. Онда је Москва покренула спиралу трке у наоружању — Споразум о ликвидацији ракета кратког и средњег домета може бити раскинут. И тим питањем ћемо морати интензивно да се бавимо ове године. И наравно, сећам се опасне демонстрације силе у Азовском мору. Зато изјављујем: односи са Русијом у овој години ће се погоршати.“
Међутим, са друге стране стоје бројни немачки политичари и бизнисмени који и нису толико ради да ризикују, пре свега, економски интерес и раскину све односе са Русијом. Тако, на пример, бивши канцелар Герхард Шредер сматра да је за Немачку неприхватљиво да јој Америка диктира са ким његова земља може да тргује.
„Иран, Кина, Русија — ако се тако даље настави, убрзо ни с ким нећемо моћи да имамо економске везе. За земљу која је толико зависна од извоза, као Немачка, то је неприхватљиво. То је неопходно рећи и Американцима, уз све поштовање и пријатељство“, рекао је Шредер.
У немачкој политици нема оштре поделе на „русофиле“ и „американофиле“, наглашава дугогодишњи дописник листа Политика из Немачке Мирослав Стојановић, иако, како каже, унутар велике коалиције влада конфузија по питању односа према антируским санкцијама.
Процеп, када се говори о односима са Русијом могућ је између социјалдемократа (СПД) и конзервативаца (ЦДУ-ЦСУ), јер наследница Ангеле Меркел на челу ЦДУ, Анегрет Крамп Каренбауер, како Стојановић каже, доста рескира када су питању немачко-руски односи, док се социјалдемократи залажу за што скорију нормализацију односа.
„Кључна ствар је у томе да Немачка живи од извоза, да од тога зависи више од једне трећине радних места и да је руско тржиште за њих веома интересантно. Тако да велике немачке корпорације које су присутне на руском тржишту одавно врше притисак на владу канцеларке Меркел да промени однос који је, наравно, направљен под америчким диктатом. То није у интересу Немачке јер она пре свега енергетски зависи од Русије и бије жестоку битку око ’Северног тока 2‘“, објашњава Стојановић.
Док је, са једне стране, Стојановић уверен да ће Немачка истрајати у борби за нови гасовод, са друге наглашава да будућност немачко-руских односа зависи и од односа између Брисела и Вашингтона.
Што се ЕУ буде више еманциповала од зависности од САД, то ће долазити до већег ублажавања ригорозног и рестриктивног односа према Русији, сматра он.
Такође, наглашава Стојановић, будућност руско-немачких односа зависиће и од исхода избора за Европски парламент, али и од избора у три источне немачке покрајине. Алтернатива за Немачку (АфД), странка која је наклоњена бољим односима са Русијом, могла би да постане најјача политичка снага у Саксонији и Тирингији.
„То би изазвало велику драму на немачкој политичкој сцени, тако да би вероватно дошло до раскида велике коалиције и, могуће, до превремених избора, чиме би била запечаћена судбина канцеларке Меркел. И у тим координатама ће се вероватно формирати и однос према Русији“, сматра Стојановић.
Осим бившег канцелара Шредера, за људе који су наклоњенији нормализацији односа са Русијом важе и немачки председник Франк Валтер Штајнмајер и министар финансија Олаф Шолц. Штајнмајер нема уплива у текућу политику, али је његов утицај унутар СПД доста јак. За разлику од њих, министар спољних послова Хајко Мас је, како Стојановић каже, ригорознији у изјавама према Русији.
Међутим, Мас, као министар спољних послова, мора да води рачуна о компликованим односима унутар ЕУ, као и да ослушкује глас Вашингтона, због чега понекад мора да даје изјаве које радикалније звуче од става других немачких политичара, закључује Стојановић.