То је наведено у чланку представника украјинске опозиционе платформе „За живот“ Виктора Медведчука. Према његовим речима, потрошачка корпа и минимална пензија у Украјини у протеклих пет година су се преполовиле, а цене гаса порасле су више од 10 пута.
Догађаји из 2013. године претворили су се у озбиљну кризу за Украјину. Аналитичари упозоравају да кијевске власти живе у свом „лажном свету“ и не примећују у каквој се ситуацији налазе грађани Украјине.
„Обећања лидера Мајдана да ће обезбедити реално повећање плата и пензија показало се као отворена лаж. Уместо да обнове производњу, подигну економију, отворе нова радна места, власти раде на расколу земље. Пут ка чланству у НАТО-у, црквени раскол, језичко питање — то је оно што власт банкрота и популиста предлаже људима уместо стабилне економије и социјалне заштите“, наводи лидер покрета „Украјински избор — право народа“.
Украјински председнички избори очекују се 31. марта ове године. Последњи дан децембра био је и први дан предизборне кампање.
Иако се још чека потврда да у трку улази актуелни шеф државе Петро Порошенко, његов изборни штаб практично већ ради, а сам Порошенко убеђује народ да је током његовог председавања земља успела да изађе „из зоне ризика“.
Порошенко је навео да је Украјина пре четири године била на пола корака од банкрота и на корак од националне катастрофе, али тврди да је земља успела да осигура макрофинансијску стабилизацију и изађе из зоне ризика, иако још постоје многи проблеми које треба решити.
Председник Украјинског аналитичког центра Александар Охрименко сматра да је криза прошла, али да ту нема Порошенкових заслуга.
„Ако узмемо 2014. и 2015. годину видећемо да је тада дошло до пада БДП-а. Дефинитивно. Ако узмемо 2016, 2017 и 2018. бележимо раст БДП-а. Највероватније да ће резултат 2018. године бити раст од 3,3 одсто БДП-а. То нико не спори. Да, криза је прошла, али остаје питање захваљујући коме и чему? Сигурно није захваљујући Порошенку. Раст БДП-а се догодио захваљујући новцу дијаспоре. Велики број Украјинаца је отишао да ради у иностранство — неко у Русију, неко у Пољску. Испоставило се да ми имамо и велику дијаспору у Уједињеним Арапским Емиратима… Тај новац је заправо спасио украјинску економију“, истакао је Охрименко за Спутњик.
Према његовим речима, украјинску економију је у одређеној мери спасио и аграрни сектор.
„Ако упоредимо 2013. и 2018. годину удео извоза прехрамбених производа повећао се са 20 на 40 одсто. То је спасило ситуацију. Генерално гледано, индустрија тапка у месту, а аграрни сектор показује раст. У томе, понављам, не постоји апсолутно никаква Порошенкова заслуга. Истина је да су све Порошенкове реформе потпуно пропале, а све приче о некој врсти интеграције са Европском унијом показале су се као мит и шарена лажа. Међутим, дијаспора и украјинска земља су спасиле Порошенка. То је чињеница. Без њих, мислим да би пад БДП-а био огроман, а да не говорим о општем колапсу украјинске економије“, објаснио је Охрименко.
Према наводима украјинске опозиције, од 1. јануара ове године минимална плата у Украјини износила је 4.173 гривни (око 148 долара), што је готово исто као и пре кризе 2013. године, када је била 152,4 долара. Притом, просечна плата за 11 месеци прошле године износила је 8.711 гривни, то јест око 320 долара, док је пре Мајдана износила 408,6 долара.
„Цинизму власти нема граница: минимална плата од 150 долара, уместо обећаних 1.000 евра, представљена је као једна од највећих ’победа‘ еврореформске Украјине. И са јадним платама и пензијама, Украјинци морају да плаћају по европским тарифама“, истакао је Медведчук.
Он је такође указао и на смањење минималне пензије за 2,2 пута, са 118,8 на 53,2 долара, и потрошачке корпе, са 147,2 на 65,9 долара. Истовремено, за пет година 11,8 пута је повећана цена гаса за становништво.
„Да ли би људи излазили на ’Евромајдан‘ 2013. године да су знали какве ће трагичне последице за земљу донети такозвани цивилизацијски избор? Мислим да је одговор очигледан“, констатовао је Медведчук.