Након истека транзитног уговора у децембру 2019. године, украјински транзит ће, како је више пута речено у Москви, бити могућ само под условима економске оправданости и ако та опција буде конкурентна у односу на друге правце снабдевања гаса у Европу.
Према наводима компаније „Норд стрим 2 АГ“ која руководи изградњом гасовода „Северни ток 2“, највећи на свету брод за подводно полагање цеви „Пионирски дух“ приступио је изградњи тог цевовода у територијалним водама Финске. Сагласности Шведске и Данске су у другом плану, јер се те земље могу заобићи без штете по гасовод, али са Финском је то немогуће из географских разлога. Међутим, Финска је потписала уговор о постављању цеви за гасовод и сада држи реч, не обраћајући пажњу на претњу санкцијама.
Такође, Брод „Аудасија“ је завршио полагање цеви у територијалним водама Немачке, где је положено око 370 километара гасовода. Ако се у обзир узме и сав новац који су уложиле компаније гиганти као што су аустријски „ОМВ“, француски „Анжи“, британско-холандски „Шел“ и немачке компаније, све су мање сумње да ће се обуставити изградња „Северног тока 2“.
Као прво, Русији, Немачкој и Турској у изградњи гасовода прикључује се и Аустрија, на чијој ће се територији, по свему судећи, пресећи тачке маршрута „Северног“ и „Турског тока“. Управо ће Аустрија постати чвориште за извоз руског гаса у остатак Европе. Ту значајну улогу не игра толико географски положај, колико велика подземна мрежа складишта гаса, која ће у потпуности моћи да замени складишта гаса на територији Западне Украјине.
Први ко ће пасти у овој борби за нову енергетску мапу Европе је украјински гасоводни систем, јер никоме неће бити потребан. Руси су изјавили да ће гас пролазити кроз украјински гасовод само ако то буде економски оправдано и ако Украјина понуди повољну цену за транзит. Украјина је са своје стране поручила да би цене транспорта гаса требало повећати, тако да је мало вероватно да ће руски гас за Европу у будућности тећи украјинским гасоводом. Украјински гасовод није потребан ни Немачкој, ни Аустрији, ни Турској.
Након изградње „Северног тока“ и „Турског тока“, САД ће желети да се докопају украјинског система гасовода, јер су Кијев и Вашингтон већ договорили изградњу нових погона за компримовање течног гаса у Украјини.
Гасни аранжмани са Кином Американцима пак иду теже, јер су Кинези овог лета престали да увозе амерички гас. Чак и да Пекинг опет почне да купује амерички гас, то ће бити у веома малим количинама, јер су САД последњих година веома непредвидљиве. Тако се испоставило да је Европа постало главно тржиште за амерички гас, иако су је САД сматрале споредним тржиштем, а тамо им је Русија главни конкурент.
А ако не успеју да зауставе „руске токове“, онда барем треба узети шта се нуди, мада ће се куповина украјинског гасовода, након што гас потекне „Северним током“ и „Турским током“, показати као непријатан промашај.
