Књигу „Историја руске сајбер-стратегије“ Јаник Арел је написао још 2013. године, односно пре председничких избора у Америци и разних сумњи на „тајну заверу у корист кандидата Трампа“. У време када је настала књига, светској јавности је било мало шта познато о руској сајбер-стратегији, геополитичким приступима и војним принципима, није се много знало.
„О руској сајбер-стратегији мало шта се тада знало, углавном се све заснивало на претпоставкама. Како би се попунио вакуум у разним другим областима, руским хакерима су почели да приписују одговорност за различите сајбер-нападе, који су мање или више били извршени по налогу из Кремља“, каже Арел.
Како би се препознао аутор сајбер-напада, неопходна су техничка средства, као и људски ресурси. На питање да ли су руски хакери криви за све оно за шта их оптужују, Арел одговара:
„Како би се руским хакерима приписала одговорност за сајбер-нападе, неопходно је узети у обзир техничку димензију. Ипак, мислим да су све оптужбе најпре политичког карактера. Русима данас приписују оно што ће сутра приписати Кинезима. Једноставно, потребан је имагинарни противник, којег креирају како би удружили снаге у једном или другом друштву, јер нема јачег везивног ткива од јасно дефинисаног непријатеља“.
Неке групе хакера не раде само по налогу државе у којој се налазе већ и за друге државе или једноставно — за себе. Јаник Арел сајбер-нападе упоређује са пиратством:
„Постоје групе које се супротстављају држави у којој се налазе, понекад привремено, само зарад личног комфора. Постоје државе које дозвољавају такве делатности, има хакера који постају пирати — они раде за неку државу, али могу да раде и за себе. У сајбер-простору постоји специфичан вид пиратства, баш попут правих морских гусара“, закључује Арел.