Да је данас међу нама, да ли би Оскар Давичо опет нашао инспирацију да ускликне: „Ој, Србијо међу шљивама“, као у једној од његових најлепших песама посвећеној Србији, насталој још 1939. године. Јер софтвери су, изгледа, преузели примат.
Србија је сада препознатљива по извозу ИТ производа и софтвера, констатовао је директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић. Он је то поткрепио податком да је извоз ИТ сектора прошле године за само 11 месеци премашио вредност од милијарду евра, чиме је премашио пољопривреду.
Према речима премијерке Ане Брнабић та вредност ИТ извоза је 27,5 одсто већа у поређењу са истим периодом претходне године. Она је недавно прецизирала да суфицит извоза ИТ услуга чини већину суфицита извоза услуга, док сам сектор током последње деценије бележи константан раст извоза од више од 20 одсто.
Према речима премијерке, Влада је препознала тај потенцијал најбрже растућег сектора у Србији и предузела кораке како би обезбедила његов додатни раст и пружила нову визију развоја Србије засновану на иновацијама.
Према анализи коју је пре годину и по дана објавила Комисија за заштиту конкуренције, у Србији је било више од 2.000 фирми у технолошком сектору у односу на 700 компанија 2006. године. Њихови приходи су удвостручени на 1,5 милијарди евра.
Зато је програмирање као обавезан предмет уведено од петог разреда основне школе, омогућен приступ интернету у свим основним школама, а додатних 10 милиона евра инвестирано је у приступ брзом интернету за школе у 2019. години. Повећан је и број студената на техничким факултетима, а премијерка је најавила и да ће 100 милиона евра бити уложено у развој инфраструктуре.
Није, наравно, непознаница ни да је просечна плата по запосленом у ИТ сектору вишеструко већа него у другим гранама индустрије, као ни то да Србија има стручан и квалитетан кадар. Њега су итекако препознали и странци. Водеће светске технолошке фирме, укључујући „Мајкрософт“, ИБМ и „Интел“, већ су основале развојне центре у Србији или су дале лиценце за аутсорсинг услуге локалним фирмама, нудећи три пута већа примања од просечне месечне плате у Србији, објавио је Ројтерс, али и додао да су оне и даље ниже од оних које би плаћале у земљама ЕУ. Према наводима те агенције, ИТ сектор генерише 10 одсто БДП-а Србије.
Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија указује да је ИТ сектор несумњиво перспектива Србије, али да смо ту упркос указивању на добре показатеље још на самом почетку јер структура тог сектора није добра.
Информационе технологије су, објашњава он за Спутњик, апликативна грана која пре свега треба да прати развој хардвера, а код нас је сав ИТ заснован на јефтиним програмерима не нарочито сложених софтвера, који пошто су јефтини могу да пласирају свој рад.
„Оно што је забрињавајуће у том сектору је што стране компаније које овде долазе угрожавају рад наших компанија зато што оне као старт ап, као сасвим нове у том свету, у почетку једва успевају да преживе. Код њих се мало зарађује у односу на неку страну фирму која дође и узме људе. Овде странци чак не морају ни да имају фирму јер су повезани електронски и могу да раде за фирму у Немачкој, Америци, а да овде не плате никакве дажбине. Тако послодавац из иностранства за врло мало пара добије добре стручњаке“, упозорава Бушатлија.
Зато он сматра да ако хоћемо да развијамо ту врсту индустрије морамо да кренемо од почетка, пре свега од озбиљне реформе школства и високог образовања.
То је само основ да би та индустријска грана почела озбиљно да се развија, а оно што је нарочито важно је, како каже, да држава схвати своју улогу у томе и да пре свега штити наш интерес, чак и разним баријерама за стране компаније, јер то раде сви у свету.
Нико ту индустрију није развио тако што је био отворен према читавом свету и дозвољавао да му се одводе стручњаци, категоричан је Бушатлија, који наглашава да је далеко важније да држава улаже паре, па и субвенције у развој наших фирми него страних, али и далеко озбиљнија средства у инфраструктуру. Он подсећа да смо међу неколико земаља са најслабијим интернетом чије су брзине „бесмислено мале“, да нам држава није премрежена оптичким мрежама, да немамо трансверзалне мреже које нас повезују са светом.
Додаје, такође, да би било занимљиво видети и ту структуру извоза и шта доноси ту милијарду евра, односно колико нас кошта тај извоз. Ако ту улази и сектор који се бави хардвером, а ту су компјутери и телефони који се склапају од делова купљених на иностраном тржишту, и ако морате да увозите да бисте извезли онда се мало заради, објашњава Бушатлија.
„Ми морамо од тога да направимо индустрију, а не услужну делатност. Јер сад је то услужна делатност. Када правите апликације то је услужна делатност, када правите хардвер оспособљен да ради са вашим софтверима, онда је то индустрија. Такав развој ситуације погураће и софтвераше јер ће имати за кога да раде. Ако ће радити за туђе индустрије онда ми немамо ништа од тога“, упозорава саговорник Спутњика.
Бушатлија каже да је свестан тога да нама треба сваки динар у извозу, али и напомиње да треба водити рачуна о томе да земља без производње и размењивих добара, а то нису услуге него роба широке потрошње разних категорија, не може да преживи.
У прилог томе он наводи пример Америке која има велике проблеме управо зато што више од 55 одсто профита оствареног у економији долази из финансијског тржишта, а мање од 30 одсто из реалног сектора, односно производње.
Зато ако хоћемо да нам ИТ сектор буде мотор укупног привредног развоја од њега морамо да направимо индустрију, а не услужну софтверску делатност за потребе страних фирми, оценио је Бушатлија за Спутњик.