Она је рекла да „Роспотребнадзор“ у оквиру рада на побољшању квалитета исхране у Русији веома пажљиво проучава искуство земаља које имају становнике са најдужим животним веком, оних које разумеју повезаност исхране са здравственим стањем и дуговечношћу и реагују на то.
Она је објаснила да је у Јапану у оквиру програма „Спасавање нације“ на снази потпрограм за оптимизацију исхране становништва уз употребу морских плодова и витамина. Усвојен је „Метабо-закон“, према коме сваки јапански држављанин старости од 40 до 75 година сваке године обавезно мора да мери обим струка.
Према њеним речима, Влада Јапана наводи да максимални дозвољени обим струка за мушкарце износи 35,4 инча (90 центиметара), док је за жене 31,5 инча (80 центиметара).
„У Јапану је забрањено да се има обим струка већи од 90 центиметара, док просечан мушкарац у Америци има обим струка око 102 центиметра. Ако се приликом годишње провере утврди да држављанин Јапана има обим струка који прелази законску норму, Влада уводи ограничења у складу са којима је он обавезан да присуствује редовним саветовањима. Новчане казне за компаније које се не брину о здрављу својих радника могу достићи и 19 милиона долара“, истакла је Попова.
Она је, осим Јапана, навела и пример Новог Зеланда.
„Приликом добијања држављанства Новог Зеланда неопходно је приложити потврду о томе да ваш индекс телесне тежине не прелази 35. Особе са високим индексом телесне масе не задовољавају стандарде националне политике о здравој исхрани, који су повезани са дугорочним ризицима, укључујући и финансијски, за систем здравствене заштите“, додала је Попова.
Притом, на питање да ли се таква пракса и нестандардни приступи могу примењивати и у Русији, Попова је одговорила да ће бити разрађене прихватљиве и најефикасније методе за становнике Русије.
„Проучавамо примере других земаља које су успеле да остваре значајне резултате на овом пољу. Колико је то прихватљиво за Русију и њене грађане, питање је којим ћемо се бавити током прве године рада на националним пројектима. То ће показати резултати истраживања и контроле квалитета производа, које данас спроводимо. Иако показатељи безбедности производа на полицама показују да је ситуација стабилна и да се не погоршава, показатељи квалитета су оно што данас захтева додатну регулацију“, закључила је Попова.