У Спутњиковој фото-галерији откријте које галактичке комшинице су нам најближе.
1 / 16
Месје 82 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба. Неправилан облик М82 последица је блиског сусрета с М81, који се одиграо пре 100 милиона година. У том процесу мања и мање масивна галаксија М82 доживела је нагло урушавање облака плина и прашине због плимних сила масивније М81. Директна последица урушавања облака је убрзано формирање звезда.
2 / 16
Мали Магеланов облак је најближи галактички сусед Млечном пут. Иако је то мала, такозвана патуљаста галаксија, Мали Магеланов облак је тако блистав да је видљив голим оком из јужне хемисфере и близу екватора.
3 / 16
Хоагов објекат, прстенаста галаксија у сазвежђу Змија, појављује као готово савршен прстен плавих младих звезда које окружују језгро старијих жутих звезда.
© Фото : NASA and The Hubble Heritage Team
4 / 16
Месје 104 је спирална галаксија у сазвежђу Девица, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба. Галаксија има пречник од око 50.000 светлосних година, што је око 30 одсто величине Млечног пута.
© Фото : NASA/STScI/AURA
5 / 16
Месје 81 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба и један је од најбољих примера спиралне галаксије. Њени краци се пружају у готово савршену спиралу до центра. М81 је и трећа најсјајнија галактика на северном небу.
6 / 16
Месје 51 је спирална галаксија у сазвежђу Ловачки пси, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.
© Фото : NASA/ ESA
7 / 16
Велики Магеланов облак је неправилна галаксија, већа од два „облака“ који су видљиви голим оком са јужне хемисфере и за које се дуго мислило да су сателити Млечног пута.
© Фото : ESA/Hubble
8 / 16
Галаксија Пуноглавац је спирална галаксија на 420 милиона светлосних година од Земље према северном сазвежђу Змај. Њене најдраматичније карактеристике су траг звезда дуг око 280.000 светлосних година и масивна, светла плава звездана јата.
© Фото : NASA/ESA
9 / 16
Месје 94 је спирална галаксија у сазвежђу Ловачки пси, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба, око 16 милиона светлосних година од Земље. У оквиру светлосног прстена око Месје 94 стварају се нове звезде.
© Фото : ESA/Hubble & NASA
10 / 16
Свод Млечног пута фотографисан из пустиње Атакама у Чилеу. Млечни пут је галаксија која садржи Земљу, Сунчев систем и све појединачне звезде видљиве голим оком.
© Фото : Miguel Claro/ESO
11 / 16
Месје 33 је галаксија у сазвежђу Троугао. То је једна од најатрактивнијих галаксија за посматрање астрономима аматерима на Северној хемисфери. На ноћном небу може се видети голим оком.
© Фото : Alexander Meleg
12 / 16
Галаксија EСO 350-40, позната као као Колски точак, настала је у судару друге две галаксија. Налази се на око 500 милиона светлосних година далеко од Млечног пута, у сазвежђу Вајар.
© Фото : ESA/Hubble & NASA
13 / 16
Андромедина галаксија је најближа галаксија нашем Млечном путу. Она садржи приближно билион звезда, што је далеко више од Млечног пута. Андромеда је на тамном ноћном небу видљива и голим оком и представља један од најсјајнијих објеката, али је због светлосног загађења у великим градовима видљив само централни део галаксије, док је пун пречник исте седам пута већи од пречника пуног месеца.
© Фото : Robert Gendler
14 / 16
Месје 64, такозвана галаксија Црно око Месје 64, јесте спирална галаксија у сазвежђу Береникина коса, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.
© Фото : NASA and The Hubble Heritage Team
15 / 16
Мајалов објекат (Arp 148) — две су интерактивне галаксије у сазвежђу Великог медведа на удаљености од 450 милиона светлосних година од Земље.
© Фото : NASA/ESA/Hubble
16 / 16
Месје 101 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед, позната и као галаксија Ветрењача, на око 21 милион светлосних година од земље.
© Фото : European Space Agency & NASA