Да бројимо звезде: Ко су наше галактичке комшинице

Месје 82 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба. Неправилан облик М82 последица је блиског сусрета с М81, који се одиграо пре 100 милиона година. У том процесу мања и мање масивна галаксија М82 доживела је нагло урушавање облака плина и прашине због плимних сила масивније М81. Директна последица урушавања облака је убрзано формирање звезда.

Мали Магеланов облак је најближи галактички сусед Млечном пут. Иако је то мала, такозвана патуљаста галаксија, Мали Магеланов облак је тако блистав да је видљив голим оком из јужне хемисфере и близу екватора.

Хоагов објекат, прстенаста галаксија у сазвежђу Змија, појављује као готово савршен прстен плавих младих звезда које окружују језгро старијих жутих звезда.

Месје 104 је спирална галаксија у сазвежђу Девица, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба. Галаксија има пречник од око 50.000 светлосних година, што је око 30 одсто величине Млечног пута.

Месје 81 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба и један је од најбољих примера спиралне галаксије. Њени краци се пружају у готово савршену спиралу до центра. М81 је и трећа најсјајнија галактика на северном небу.

Месје 51 је спирална галаксија у сазвежђу Ловачки пси, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Велики Магеланов облак је неправилна галаксија, већа од два „облака“ који су видљиви голим оком са јужне хемисфере и за које се дуго мислило да су сателити Млечног пута.

Галаксија Пуноглавац је спирална галаксија на 420 милиона светлосних година од Земље према северном сазвежђу Змај. Њене најдраматичније карактеристике су траг звезда дуг око 280.000 светлосних година и масивна, светла плава звездана јата.

Месје 94 је спирална галаксија у сазвежђу Ловачки пси, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба, око 16 милиона светлосних година од Земље. У оквиру светлосног прстена око Месје 94 стварају се нове звезде.

Свод Млечног пута фотографисан из пустиње Атакама у Чилеу. Млечни пут је галаксија која садржи Земљу, Сунчев систем и све појединачне звезде видљиве голим оком.

Месје 33 је галаксија у сазвежђу Троугао. То је једна од најатрактивнијих галаксија за посматрање астрономима аматерима на Северној хемисфери. На ноћном небу може се видети голим оком.

Галаксија EСO 350-40, позната као као Колски точак, настала је у судару друге две галаксија. Налази се на око 500 милиона светлосних година далеко од Млечног пута, у сазвежђу Вајар.

Андромедина галаксија је најближа галаксија нашем Млечном путу. Она садржи приближно билион звезда, што је далеко више од Млечног пута. Андромеда је на тамном ноћном небу видљива и голим оком и представља један од најсјајнијих објеката, али је због светлосног загађења у великим градовима видљив само централни део галаксије, док је пун пречник исте седам пута већи од пречника пуног месеца.

Месје 64, такозвана галаксија Црно око Месје 64, јесте спирална галаксија у сазвежђу Береникина коса, која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба.

Мајалов објекат (Arp 148) — две су интерактивне галаксије у сазвежђу Великог медведа на удаљености од 450 милиона светлосних година од Земље.

Месје 101 је спирална галаксија у сазвежђу Велики медвед, позната и као галаксија Ветрењача, на око 21 милион светлосних година од земље.