Састанак Групе „Лима“, која је поводом ситуације у Венецуели заседала у Боготи, завршен је објављивањем декларације у 18 тачака, у којој је поновљен позив венецуеланској војсци да призна Гваида за врховног команданта. Затражено је да Међународни кривични суд размотри случај Мадуровог блокирања уласка хране и лекова у Венецуелу као злочин против човечности, а Уједињене нације су позване да се више укључе у решавање ситуације у Венецуели. Војна интервенција као могуће решење није се помињала.
Група „Лима“ је блок формиран 2017. године који, поред Канаде, окупља и 13 држава Средње и Јужне Америке, у којима су углавном на власти конзервативци, десничари који су последњих година сменили социјалисте. Иако САД и Венецуела нису чланице тог блока, учесници скупа били су и амерички потпредседник Мајк Пенс, као и самопроглашени председник Венецуеле, опозициони лидер Хуан Гваидо, кога подржава гро десничарских влада латиноамеричких земаља.
Процене медија изнете уочи скупа, да се Група „Лима“ противи употреби силе у Венецуели, од које се, међутим, нису одрекли ни САД, ни Гваидо, практично су се обистиниле. Гваидо је чак позвао те земље да размотре све опције у свргавању Мадура, па тако и војну, коју не искључује ни Вашингтон, који је и дао благослов Гваиду пре него што се на улици прогласио привременим председником.
Ништа ново није било ни у ставу америчког потпредседника. Пенс је уочи састанка изјавио да је насиље испољено током покушаја испоручивања хране и лекова економски девастираној Венецуели учврстило САД у одлуци да подржи опозиционог лидера Гваида.
Међутим, неочекиван је био јасан став првог америчког савезника на латиноамеричком континенту — Бразила, који сматра да не треба ићи даље од дипломатског и економског притиска у обарању Мадура.
„Бразил ни под каквим околностима неће дозволити да Сједињене Америчке Државе са његове територије војно интервенишу у Венецуели“, био је недвосмислен потпредседник Бразила Амилтон Моурау.
Дугогодишњи дописник из Латинске Америке, одличан познавалац тамошњих прилика Борислав Лалић сматра да би војна интервенција у Венецуели била сулуда и да је тачна Мадурова оцена да би у том случају био створен нови Вијетнам.
„Ни Америци није једноставно да уђе у такву драму, јер у Латинској Америци у последњих 30 година није било војних интервенција, пучева. Окретати точак на стара времена и за Америку би било лоше, јер то не би било прихватљиво за добар део света, а ни за Латинску Америку. Са друге стране, за Трампа би та интервенција била ризична с политичке тачке гледишта, јер је кренуо у предизборну кампању за други мандат и мора добро да води рачуна шта ће радити. Ако би интервенисао, демократе би сигурно то искористиле да се обруше на њега и да му отму један број гласова, тако да он мора добро да размисли“, каже Лалић за Спутњик.
То је, како сматра, један од разлога због кога се треба надати да Америка неће војно интервенисати, иако је Гваидо од Запада и САД затражио да на столу остану све опције, па и војна, чиме је исказао тешко схватљиву спремност да своју земљу изложи таквој трагедији.
Да обарање Мадура и устоличење Гваида не иде тако лако и брзо како се првобитно мислило, показује најновији негативан став Бразила спрам војне интервенције, упркос томе што је успостављању нове десне Владе у тој земљи помогао и Вашингтон, а шефа државе Жаира Болсонара, који је ступио на дужност пре два месеца, већ увелико називају бразилским Трампом.
„Изненађење је да је то дошло од Болсонара, десничара који је претио да ће чак и Бразил интервенисати да обори Мадура. Међутим, он мора да стане на земљу и сагледа реалност Латинске Америке у којој је Бразил највећа земља. Није једноставно, упутно, разумно у 21. веку интервенисати војно у другој земљи или дозволити да твоја земља буде полигон са којег ће други интервенисати“, објашњава саговорник Спутњика.
Лалић не сумња да ће други притисци ради обарања Мадура бити настављени и да венецуеланском народу предстоје тешки дани, посебно на економском плану.
Венецуела је, како подсећа, и раније била у невољама, а после санкција Америке, која је била главни купац венецуеланске нафте, ти приходи којима је некада пуњен највећи део буџета, сада су сведени на безначајан ниво.
На питање колико народ, па и Мадуро, може да издржи тај притисак, познавалац латиноамеричких прилика и некадашњи дописник са Кубе каже да је то тешко проценити, али и подсећа да је Хавана пола века одолевала и преживела под америчким санкцијама. Ипак, он мисли да ће за решавање питања Венецуеле бити пресудно нешто друго.
„Све ће се завршити у зависности од тога како ће се понети венецуеланска армија, њен војни врх и колико ће он остати лојалан Мадуру у тој драматичној ситуацији. Засада он има подршку војске, а све зависи од тога докле ће Трамп и његова администрација ићи у обарању Мадура“, оцена је Лалића.
Заменик директора Института Латинске Америке при Руској академији наука Борис Мартинов сматра да су са протоком времена све мање шансе за Гваидову коначну победу. Он је мишљења да су Гваидо и његови амерички спонзори направили грешку у корацима, јер нису прво успоставили контакт са војском.
У Латинској Америци, па и у Венецуели, војска је снага која решава све, а како за сада стоје ствари, само уз ретке случајеве дезертерства, војска, полиција и остале структуре остале су верне Мадуру, приметио је саговорник Спутњика.
„Државни удари овог типа успевају само када се одраде брзо. Техника преврата не трпи некакво одуговлачење, а овде управо видимо такав случај. Без обзира на то које све државе и у којој мери признају Гваида, чини се да су његове шансе на коначну победу све мање“, каже Мартинов.