Може ли хаос у Тирани да се прелије на Косово

Протести у Албанији попримају правац који може да доведе до дестабилизације, која мирише на ону из 1997. (државни удар). Лако све може да пређе у сукоб који има шансе да се делимично прелије и на Косово.
Sputnik

Протести опозиције против премијера Албаније Едија Раме јуче су ескалирали. Опозиција се сукобила са полицијом која штити зграду Парламента. Демонстранти су испред зграде парламента бацали бакље и запалили аутомобилске гуме, како би спречили посланике владајућих странака да уђу у здање. Њима су се придружили и посланици опозиције.

Шта се то дешава у Тирани и коме и зашто је Еди Рама стао на жуљ? Најбитније, да ли је и колико је овај сукоб регионално опасан?

Еди Рама — ударна песница „Велике Албаније“

Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији, уверен је да ова дешавања нису нимало наивна ни безопасна, а да је Рама дошао у овакву позицију из два разлога.

„Рама већ годину уназад покушава да буде лидер свих Албанаца на простору Балкана. Друго, видљиво је да политички представници у Приштини и Албанији више не слушају свог ’разредног старешину‘, то јест, америчку администрацију. То је у протекла два месеца било видљиво помало, а у задње две недеље је сасвим јасно. Ни у Албанији ни на Косову више се не слуша Америка и чини се да долази до све већег утицаја Енглеза, који показују све жешћи приступ целој овој ситуацији. А ту је присутна и Немачка. Дакле, то су неке од држава које желе да доведу нову власт не само у Албанији, већ и на Косову“, објашњава Бериша.

Европа долила уље на ватру: Тирана пред немирима, Раму спасава адут са опасном идејом

Наш саговорник је уверен да би ситуација могла лако да се закомпликује, што би могло да се одрази и на нас у Србији.

„Мислим да је ово правац који ће довести до дестабилизације у Албанији. Све мирише на кризу из 1997. године (државни удар). Може да се изазове сукоб који има шансе да се делимично прелије и на Косово, а самим тим, то значи и дестабилизацију региона“, упозорава Бериша.

Да је опозиција одлучна да смени Раму са власти, по његовим речима, говори и чињеница да су по свим градовима у Албанији организовани кризни штабови, што се ради само ако имате на уму рушење власти. Масовни велики протести опозиције заказани су половином марта, а Бериша верује да ће опозиција успети да обори власт Едија Раме.

Тирана минира споразум Скопља и Атине?

„Све упућује да се све ово координира само из спољног центра, а када то кажем, мислим да су у ово умешане стране службе из минимум десет држава, које покушавају да искористе момент и остваре најављивано такозвано „балканско пролеће“, уверен је Бериша.

Такође, наш саговорник сматра да се многима не свиђа утицај који Рама има код дела Албанаца и на Косову и у Македонији, али и у Црној Гори.

„Чињеница је да многи нису за уједињење Албаније и Косова, јер би тиме изгубили своју позицију. С друге стране, изгледа да се ни Западу не допада да Рама има тако самосталан утицај на део албанске популације“, објашњава Бериша.

Европо, срећна нова „Велика Албанија“!

На питање да ли би се променом власти у Тирани променио и однос са Београдом, наш саговорник каже:

„Што се тиче односа Албаније и Србије, чак и да дође до промене власти у Тирани, ми као Србија, у односу између Приштине и Београда, нећемо добити ништа ново. Добићемо још радикалнији приступ него што Рама има према овом питању“, оцењује он.

Опозициони посланици траже од Раме да уступи место прелазној Влади и распише ванредне изборе.

Рама: Косово је део Албаније, уједињење је крајњи циљ; Оштре реакције из Грчке

Од када је опозиција кренула у протесте, дешава се и својеврстан преседан који албански Устав не познаје, а односи се на колективне изјаве опозиционих посланика који су се јавно одрекли својих мандата. Влада Раме је изгубила двотрећинску већину у Парламенту, што значи да од 140 посланика, колико броји њихов Парламент, Рама има подршку њих 73. У суштини, то значи да је рад Парламента ипак парализован, јер не може да донесе ниједан законски акт без двотрећинске подршке. Иза протеста иначе стоји лидер највеће опозиционе странке Демократске партије Љуљзим Баша. 

Коментар