Протести опозиције против премијера Албаније Едија Раме јуче су ескалирали. Опозиција се сукобила са полицијом која штити зграду Парламента. Демонстранти су испред зграде парламента бацали бакље и запалили аутомобилске гуме, како би спречили посланике владајућих странака да уђу у здање. Њима су се придружили и посланици опозиције.
Шта се то дешава у Тирани и коме и зашто је Еди Рама стао на жуљ? Најбитније, да ли је и колико је овај сукоб регионално опасан?
Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији, уверен је да ова дешавања нису нимало наивна ни безопасна, а да је Рама дошао у овакву позицију из два разлога.
„Рама већ годину уназад покушава да буде лидер свих Албанаца на простору Балкана. Друго, видљиво је да политички представници у Приштини и Албанији више не слушају свог ’разредног старешину‘, то јест, америчку администрацију. То је у протекла два месеца било видљиво помало, а у задње две недеље је сасвим јасно. Ни у Албанији ни на Косову више се не слуша Америка и чини се да долази до све већег утицаја Енглеза, који показују све жешћи приступ целој овој ситуацији. А ту је присутна и Немачка. Дакле, то су неке од држава које желе да доведу нову власт не само у Албанији, већ и на Косову“, објашњава Бериша.
Наш саговорник је уверен да би ситуација могла лако да се закомпликује, што би могло да се одрази и на нас у Србији.
„Мислим да је ово правац који ће довести до дестабилизације у Албанији. Све мирише на кризу из 1997. године (државни удар). Може да се изазове сукоб који има шансе да се делимично прелије и на Косово, а самим тим, то значи и дестабилизацију региона“, упозорава Бериша.
Да је опозиција одлучна да смени Раму са власти, по његовим речима, говори и чињеница да су по свим градовима у Албанији организовани кризни штабови, што се ради само ако имате на уму рушење власти. Масовни велики протести опозиције заказани су половином марта, а Бериша верује да ће опозиција успети да обори власт Едија Раме.
„Све упућује да се све ово координира само из спољног центра, а када то кажем, мислим да су у ово умешане стране службе из минимум десет држава, које покушавају да искористе момент и остваре најављивано такозвано „балканско пролеће“, уверен је Бериша.
Такође, наш саговорник сматра да се многима не свиђа утицај који Рама има код дела Албанаца и на Косову и у Македонији, али и у Црној Гори.
„Чињеница је да многи нису за уједињење Албаније и Косова, јер би тиме изгубили своју позицију. С друге стране, изгледа да се ни Западу не допада да Рама има тако самосталан утицај на део албанске популације“, објашњава Бериша.
На питање да ли би се променом власти у Тирани променио и однос са Београдом, наш саговорник каже:
„Што се тиче односа Албаније и Србије, чак и да дође до промене власти у Тирани, ми као Србија, у односу између Приштине и Београда, нећемо добити ништа ново. Добићемо још радикалнији приступ него што Рама има према овом питању“, оцењује он.
Опозициони посланици траже од Раме да уступи место прелазној Влади и распише ванредне изборе.
Од када је опозиција кренула у протесте, дешава се и својеврстан преседан који албански Устав не познаје, а односи се на колективне изјаве опозиционих посланика који су се јавно одрекли својих мандата. Влада Раме је изгубила двотрећинску већину у Парламенту, што значи да од 140 посланика, колико броји њихов Парламент, Рама има подршку њих 73. У суштини, то значи да је рад Парламента ипак парализован, јер не може да донесе ниједан законски акт без двотрећинске подршке. Иза протеста иначе стоји лидер највеће опозиционе странке Демократске партије Љуљзим Баша.
