О томе какав је задатак тог обавјештајног центра не само када је у питању притисак на Србију и Републику Српску, како је нагласио Додик, већ и његова улога у самој Црној Гори, на чијој се територији налази, Спутњик је разговарао са уредником портала „Борба“ Драженом Живковићем, чији медиј је о отварању логистичког оперативног центра британске МИ6 у Подгорици извијештавао још протекле јесени.
Живковић сматра да је Запад Црну Гору одабрао као полигон за своје дјеловање из више разлога, од којих је кључни тај да је Црна Гора фактички једина држава из састава бивше Југославије која се истовремено граничи са Косовом, Србијом и Републиком Српском, а која је приде недавно постала и чланица НАТО-а, што Западу додатно олакшава посао.
Он додаје да је сасвим логично што агенти у Подгорици који имају задатак да раде и дјелују на терену Републике Српске и Србије, такође истовремено дјелују и на терену Црне Горе.
„Њихов фокус је свако ко има било какве додирне тачке или симпатије према Русији. Ту прије свега мислим на политичаре, НВО сектор, медије, новинаре, независне интелектуалце… Дакле, ко год је противник НАТО приче, а има неки проруски префикс у свом дјеловању или наступима, свакако да се налази под њиховом посебном пажњом. С тим што, када је Црна Гора у питању, њихов посао је олакшан јер то за њих одрађује локална Агенција за националну безбједност (АНБ), док им је много теже у Републици Српској и Србији. Није спорно да и тамо имају уплива, али не у оној мјери у којој су га имале прије пет, шест или седам година, и управо зато је Црна Гора, по мом мишљењу, изабрана као полигон за њихово дјеловање“, каже Живковић за Спутњик.
Наш саговорник сматра да је повод за јаче ангажовање западних служби, превасходно МИ6 у Подгорици и Црној Гори, прије свега дефинитивно решење статуса Косова и Метохије.
„Како се буде приближавао дан решавања статуса Косова на овај или онај начин, тако ће њихово дјеловање бити све јаче и јаче на овим просторима јер њима не одговара да на Балкану буде мир. Чак и ако би сјутра успјело да се некако затвори питање Косова, нико нам не гарантује да они одмах не би отворили следеће жариште у Санџаку, јер се полако негдје и та прича одмотава. Додуше, још увијек не јавно, али у неким политичким кулоарима Санџак већ почиње да бива интересантна тема.“
Саговорника смо такође питали и да ли појачано присуство британске агентуре у Подгорици може имати везе и са инсајдером Душком Кнежевићем, чије би изручење Црној Гори могло прерасти у осјетљиво питање за односе двије земље.
„Наизглед дјелује да је Кнежевић под неком заштитом званичног Лондона. Додуше, нема никакве званичне потврде али ни демантија да није. Оволико одуговлачење приче око Интерполове црвене потјернице (пошто је то процедура која се завршава у врло кратком року), упућује да се дјелови црногорске власти који управљају тужилаштвом можда плаше да Велика Британија неће одговорити позитивно на њихов захтјев за изручењем Кнежевића. Тачније, с обзиром да је он њихов држављанин, процедура налаже да кад стигне потјерница у Лондон, британске власти ће тражити од тужилаштва Црне Горе да им достави све доказе које имају против Кнежевића, како би процијенили да ли је у питању политички мотивисан процес или ту стварно нечега има“, каже Живковић.
Наш саговорник сматра да ако власти Велике Британије процијене да то за шта тужилаштво у Црној Гори терети Душка Кнежевића ипак није тешко кривично дјело, онда га Лондон сигурно неће изручити.
„Зато мислим да постоји нека размирица везано за дјеловање британских агената у Црној Гори, јер из структура актуелне власти неко вјероватно покушава да им буде сервилан, док онај други дио власти сигурно неће бити. Тако да остављам могућност да ће ту тек бити турбуленција на релацији црногорска власт — Велика Британија, а које ће се тек рефлектовати кроз рад безбједносних служби како Велике Британије у Црној Гори, тако и безбједоносних служби Црне Горе“, закључује Живковић.