Стране обавештајне службе, поготово све из региона, појачале су своју активност у Србији, али снагу Србије нико не сме да потцењује, изјавио је премијер Александар Вучић.
Стручњак за безбедност Горан Матић, доцент Универзитета „Унион“, подсећа да је премијер у више наврата у својим наступима указао на појачану активност страних обавештајних служби у Србији.
Србија на мети економске шпијунаже
„Суштински проблем је што је Србија војно неутрална држава и онда је интересантна службама и са Истока и са Запада, укључујући и Кину, која опсервира Србију као тржиште, а то је тзв. економска шпијунажа, тако да службе не прате само ту војну и безбедносну компоненту, него и тржишну. Србија је интересантна као потенцијално тржиште, као неко ко ће добити средства од фондова ЕУ за модернизацију и изградњу критичне инфраструктуре и сви ту виде шансу да дођу њихове компаније, пласирају технологије… Мада је политичка димензија, односно на коју ће се страну определити Србија после сваких избора, службама интересантна“, каже Матић за Спутњик.
Према његовим речима, у последњих 20 и нешто година постоји константно интересовање страних служби за Србију, која је интересантна и службама земаља региона, посебно хрватским.
Зоран Драгишић, професор на Факултету за безбедност, каже да је премијер, пре свега, мислио на службе из региона, имајући у виду да се безбедносна ситуација погоршава и да уз проблеме са избегличком кризом и ситуација у региону није баш најбоља.
Зашто је сезона празника „безбедносно интересантна“
„Видимо да ће у БиХ бити доста проблема око обележавања Дана Републике Српске и да се ту чују неке поруке које нису баш мирољубиве. Безбедносна ситуација у региону се погоршава тако да је нормално да се обавештајне службе интересују за оно што се дешава. Наравно, поред служби из региона, ту су и службе најзначајнијих држава у свету, које имају глобалне интересе“, каже Драгишић за Спутњик.
Према његовим речима, страним службама су најинтересантније информације које се могу наћи у медијима.
„Кад је Балкан у питању, реч је о могућностима да дође до неких сукоба или терористичких напада, поготово што се празници на Балкану растежу мало дуже него у другим деловима Европе, почевши од Божића по грегоријанском календару, преко Нове године до Божића по јулијанском календару, а то су све датуми који су интересантни за терористичке нападе. Имамо информације да се враћају терористи из Сирије и Ирака и то је свакако интересантно за обавештајне службе“, додао је Драгишић.
Законито шпијунирање
Кад је реч о заштити од деловања страних служби, Драгишић каже да добар део њиховог деловања у Србији није противзаконит.
„Оно од чега се треба штити је покушај да се открију информације које су тајне, као и да се спречи субверзивно деловање страних обавештајних служби, односно њихов покушај да утичу на политичке и економске токове. То би онда био посао служби безбедности, али не само њих, јер целокупна држава мора да се брани од таквог деловања јер оно није увек усмерено само на државне органе, него и према економским субјектима. То како се штити од деловања страних обавештајних служби, код нас на Факултету се студира осам семестара“, каже Драгишић.
Матић објашњава да наше службе имају контраобавештајну компоненту и оне поступају у складу са законима, али о томе се не може причати, јер су те информације под ембаргом док не уђу у зону криминалних активности, односно кривичног дела шпијунаже. Мишљење о томе како наше службе раде свој посао, даје Одбор Скупштине Србије за контролу рада служби безбедности, додаје Матић.
„За сада, Одбор није имао неких великих примедби, али, са друге стране, то су активности тајног типа, тако да се оне не виде голим оком и не могу се проценити као активности полиције на документовању конкретних кривичних дела. Овде имамо активности које су потајне и које се увек и не виде“, каже Матић и подсећа на аферу Фил Килби из Велике Британије, где је група високопозиционираних интелектуалаца и аристократа у самом врху државне управе радила две или три деценије за совјетске обавештајне службе, као и да је у СССР-у било неколико афера где су функционери радили за интересе ЦИА или других западних служби.
