Шта ће Србија урадити после платформе Приштине о косовском проблему? Шта можемо, а шта морамо да урадимо? О томе су у емисији „На нишану Лазанског“ говорили Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ и историчар Александар Раковић. Из Косовске Митровице укључио се потпредседник Српске листе Игор Симић.
Захваљујући платформи коју су недавно усвојиле приштинске власти, над дијалогом између Београда и Приштине спустио се потпуни мрак, сматра Јовановић, а питање је хоће ли сунце икада изаћи.
Можда би, каже он, требало мислити о неком другом правцу решавања косовског проблема, са истим или другим партнерима. Испоставило се као тачно упозорење изречено пре шест или седам година, да је Београд осуђен да испоручује, а да заузврат не добије ништа.
Три стране, Брисел, Вашингтон и Приштина, према Јовановићевим речима, које имају јединствен и компактан интерес, у преговорима о коначном статусу Косова и Метохије стоје насупрот Србији.
„Сви имају један једини интерес — да нама наметну ту омчу око врата, што ће рећи прихватање признања ’нове реалности‘. Све што су до сада радили вођено је тим циљем и било је инспирисано искључиво тиме, а не некаквим правичним компромисом. Компромис је била магла која је требало да прекрије једини циљ који они имају. И то више и не скривају“, каже Јовановић.
Иако чак и са америчке стране постоје спољне назнаке да би било који договор Београда и Приштине био прихватљив, све се своди на то да Београд мора да потпише свеобухватни и обавезујући споразум са Приштином, што према Јовановићевим речима значи постепено уједначавање Србије и Косова у обавезама и правима као две суверене државе.
„Ми смо полако, очекујући да ће бити принципијелности на страни наших саговорника, на то пристали, несвесни да се полако изједначавамо са том новом реалношћу. Они су сада брутални, не само Американци, него и Немци, неколико њихових високих званичника јавно је рекло да се од нас очекује да признамо и омогућимо пут Приштине у УН, а да у међувремену ништа не деламо да би друге земље повукле то признање“, објашњава Јовановић.
Платформу сасвим сигурно није писала сама Приштина, додаје он, а уместо да Београд преговара са Приштином, требало би да преговара са Вашингтоном, ментором косовске независности. Међутим, Београд би требало да преговоре услови, како Јовановић каже, много бољом понудом САД.
Платформа је, по њему, написана како би се Србији дозвала нова врста тешкоћа.
„Желе да се затворе врата било каквог територијалног компромиса и да се Србија, са осталим проблемима које има у земљи, стави у стање унутрашњег кључања и са даљим слабљењем буде потпуно спремна да прихвати све што јој се буде издиктирало“, каже Јовановић.
Србија према косовском проблему, каже Раковић, после платформе треба да буде жустрија, под чим он подразумева потребу да се буде изричитији према Албанцима, са свешћу у јавности да иза њих стоји Америка.
Албански апетити сежу много даље од Косова, а неко чији апетити сежу до Сјенице, према Раковићевим речима, нема намере да се разграничава. Косово није држава, већ антидржава створена по концепту сличном који је Америка понудила мафији са Сицилију током Другом светског рата. Тада су САД, у замену за подршку савезничком искрцавању на Сицилију, понудили мафији да од Сицилије створе антидржаву Италији.
„Ово што смо ми сада добили, са Црном Гором и албанским терористима на Косову, то је у ствари то — две антидржаве. Значи, оно што Италија није добила 1943, добили смо ми 2006. и 2008, па чак и раније, док је постојала СРЈ. Као историчар, препознајем тај амерички концепт, који је испостављен нама, када већ није испостављен Италијанима“, каже Раковић.
У перспективи, додаје он, нема другог решења, осим да се косовски проблем реши, како каже, снагом српске државе када за то буду били повољни услови.
„Пошто повољних услова неће бити у скорије време, онда ситуацију треба увести у статус кво, а разговарати свакако. Разговори неће сметати, али сваки покушај решавања у овом моменту биће на нашу штету, а када се то реши на нашу штету, онда ће даље и друга питања да се решавају на нашу штету — и у Старом Расу, и у Прешеву и Бујановцу ако не буду били део пакета овог лошег решења, па и у Војводини и Републици Српској“, сматра Раковић.
Од платформе Албанци неће одустати, чак и ако се преговори покрену са мртве тачке чак и ако буду укинуте таксе, додаје он.
Нема места за емотивне и исхитрене потезе, каже Симић, који се у емисију укључио телефоном из Косовске Митровице. Без људи нема о чему да се разговара и људи су оно што на Косову и Метохији треба сачувати, додаје.
Расположење грађана је такво да смо спремни да останемо и опстанемо на овим просторима, али исто тако и да је насушна потреба сачувати мир и безбедност свих, каже он.