Одбијање Приштине да се повинује захтеву Америке да укине или бар суспендује таксе које је увела Србији, према писању косовске штампе, може да доведе до озбиљнијих санкција Косову, а једна од њих је и наводно повлачење америчке војске са Косова и затварање њихове највеће војне базе у Европи — Бондстил.
Да ли је ова претња реална?
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор Војске Србије у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума, уверен је да је у питању само симболично упозорење.
„Сигурно је да се не ради о реално заснованој намери, јер је читав рат на Косову инспирисан тиме да Америка на Балкану и на југоистоку Европе добије такозвани носач авиона на копну који је бесплатан и за који ће добити гаранције коришћења на дуже време“, каже наш саговорник.
Ковач напомиње да су простори Македоније, Албаније, такозване државе Косово и Црне Горе оперативна основа коју Америка сагледава на дуже стазе као свој стратешки интерес у Европи и простори на којима ће моћи да инсталира своју опрему и ефективе у будућности везане за контролу Средоземља и Каспијског басена, као и за даљи наступ према Русији.
„Тако ова претња Албанцима има једнократну употребу и сигурно је да Америка има других мера које може да примени да би уразумила део приштинског руководства око њихових потеза и односа према преговорима. Зато тврдим да је ово намењено само јавности, јер не верујем да би било ко у косовском руководству смео да се супротстави отвореној или затвореној писаној претњи Америке. Мислим да то није озбиљно пренесено ни у разговорима Албанцима и зато се они овако и понашају“, уверен је професор Ковач.
По његовим речима, реалне политичке поруке се не шаљу преко медија, а оваква одлука о померању снага је врло озбиљна одлука која се не би овако саопштавала.
„Коначним решавањем статуса Косова Америка управо тражи гаранцију да ће се Србија одрећи тог простора, како би могла легитимно ту да управља. Није случајно што многи аналитичари Косово називају новом америчком државом у Европи“, наводи он.
Америка неће напуштати ту најбитнију централну геостратешку тачку на југоистоку Европе, закључује др Ковач. Јер све оно што САД не могу од стратешких средстава да инсталирају у Мађарској или Немачкој — ракете кратког и средњег домета и нуклеарне пројектиле и елементе система противракетне одбране — моћи ће да инсталирају у овим државицама на југоистоку Европе — Албанији, Македонији, делу Косова и у Црној Гори.
И председник Странке правде и помирења Муамер Зукорлић коментарисао је данас најављену могућност да САД повуку своје снаге са КиМ, рекавши да он има информације да се Американци повлаче из Бондстила, али да ће правити нову базу северније. Међутим, он није могао да потврди да је ова информација поуздана.
Американци, незванично, имају још једну базу на северу Косова и Метохије — Нотинг хил у близини Лепосавића, али она се за разлику од Бондстила „води“ као база Кфора.
Камп Бондстил је највећа америчка војна база изграђена после Вијетнамског рата било где у свету, а сматрају је због своје функционалности за највећу америчку базу у Европи. Ужива екстериторијалност и потчињава се само Пентагону.
САД тренутно имају око 650 војника на Косову у саставу Кфора, углавном смештених у Бондстилу. Формално, Бондстил служи као седиште Вишенационалне оперативне групе „Исток“ под командом САД, али њен прави значај далеко превазилази задатке мировних јединица Кфора. Изградња комплекса почела је 1999, одмах после НАТО бомбардовања Југославије и уласка америчког војног контингента на територију Косова. Бондстил су тајно градили амерички војни инжењери и стручњаци приватне компаније „Kellogg, Brown and Root Corporation“ (KBR), којој је поверено и опслуживање базе после изградње.
У току радова било је потребно раскопати два брда и попунити увалу између њих. База је почела са радом у лето 2000. године. Заузима површину од 3,86 квадратних километара, неправилног је облика, а њен обим износи око 11,3 километра. У бази има око 300 објеката, а међу њима су инфраструктура за стационирање хеликоптерских, артиљеријских и тенковских јединица, аутономни систем снабдевања електричном енергијом и водом. Укупна дужина путева износи 25 километара. Комплекс је опасан земљаним и бетонским штитом дугим 14 километра са бодљикавом жицом и 11 осматрачница.
Значај базе Бондстил у оквиру војнополитичке стратегије САД у југоисточној Европи постаје јаснији ако се погледа географија сличних комплекса у региону. Што се тиче Косова, Американци поред Бондстила могу да рачунају и на базу Филм-Сити, која припада снагама Кфора. Па ипак, у поређењу са Бондстилом, њене могућности су далеко скромније. Јер и са правног гледишта, тај објекат не користе само Американци, него и јединице других чланица НАТО-а, што Пентагону ограничава простор за маневар.
Још важнија је чињеница да се објекти САД на Косову налазе у центру војне и територијалне „осовине“ која се протеже од Италије према Турској. Војне базе САД на италијанској територији главни су комплекси такве врсте које Пентагон има у региону јужне Европе. Потенцијал тих база (пре свега ваздухопловне војне базе у Авијану) био је интензивно коришћен за бомбардовање Југославије 1999. Међутим, гледано у ширем контексту, могућности тих објеката су ограничене. Што се, пак, тиче америчке ваздухопловне војне базе Инџирлик у Турској, она је пре свега прилагођена за операције САД у региону Блиског и Средњег истока.
