Забележени су случајеви колере, највише у луци Беира, саопштила је Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
„Међу хуманитарним организацијама на терену расте забринутост од потенцијалног избијања болести. Већ је пријављено неколико случајева колере заједно са повећаним бројем инфекција маларије код грађана погођеним поплавама“, наводи се у саопштењу, преноси Ројтерс.
Мучна сцене у складу с овим извјештајима потврђује и очевидац Грејам Тејлор из Зимбабвеа.
Он каже како су тела лоцирана на делу пута у дужини од шест километара, на месту где је вода потпуно потопила села око густо насељених плантажа шећерне трске. Ово подручје само је мањи део територије ове земље на југоистоку Африке, који је поплављен након што су се две велике реке излиле из корита у данима након олује, пише Си-Ен-Ен.
Тејлор (62), који у Мозамбику живи 10 година, остао је окружен водом у суботу на путу од Зимбабвеа према Беири, где је циклон Идај стигао до обале, а након што је поплавна вода висине метар преплавила пут.
Око три сата ујутро у понедељак Тејлор је напустио свој аутомобил и придружио се колони људи који су газили кроз мрак и воду дуж пута на успону. У мраку је чуо како људи јецају и плачу. Кад је свануло, њихови су јецаји почели су да добијају смисао јер се указао се „страшан призор“, рекао је Тејлор.
„Мртва тела су плутала, а струја воде гурала их је на пут“, испричао је овај очевидац и додао како се осетио смрад мртвих тела људи и стоке.
Стотине других људи кренуле су на седмосатно пешачење од села Ламегоа, око 90 километара у унутрашњости од Беире, према Нхаматанди, која је на већој надморској висини.
На местима где је струја била прејака отприлике 50 људи држало би се за руке и створило људски ланац.
„Висок сам 187 цм, али снага воде у висини колена била је моћна. Требало се добро усресредити на сваки корак“, објаснио је Тејлор.
Каже да је видео старију жену како свога супруга носи на леђима. На путу из Беире цело подручје, докле поглед сеже, било је под водом. Групе од десетак људи попеле су се на дрвеће еукалиптуса, индијског ораха и манга, чекајући да буду спашене. Али видео је и људе који су се враћали према поплављеном подручју: „Говорили су како не знају где су им породице и како неће отићи без њих“, испричао је Тејлор.
Шеф сталне мисије Мозамбика у Великој Британији Филипе Чидумо рекао је у среду да су овој земљи потребни стални напори владе и међународне заједнице како би се помогло пострадалима и осигурали храна, вода и све остало неопходно људима који су животно угрожени.
„Размере ове трагедије су библијске“, нагласио је Чидумо, додајући како је потребно обновити електричну мрежу, воду, санитарну мрежу и осталу инфраструктуру како би се спречило избијање болести.
Више од недељу дана након почетка олује из УН су потврдили 242 мртва у Мозамбику, 259 настрадалих у Зимбабвеу и 56 у Малавију, али информације споро стижу и због тога је у понедељак председник Мозамбика Филипе Њуси рекао да све указује како је број мртвих већи од 1000, а неки стручњаци сматрају да би и тај број могао бити премашен, наводи Си-Ен-Ен.