Исправљање ове историјске грешке би, према његовим речима, разоружало критичаре Вашингтона, који са правом указују на америчку хипокризију и двоструке стандарде.
Архитектима рата из 1999. Србија је послужила као замена за Русију, начин да се Москви пошаље порука да Запад неће толерисати „отпор ширим трендовима политичке и економске реформе“, како је то у својој књизи из 2005. написао амерички дипломата Строб Талбот.
Руско разочарење Западом води креће од 1999, а бомбардовање СРЈ утрло је пут изненадној оставци тадашњег руског председника Бориса Јељцина и доласку на власт Владимира Путина.
Када Путин говори о Западу, готово сваки пут помиње бомбардовање СРЈ као производ произвољног и незаконитог понашања Вашингтона, чак и када Вашингтон говори о „светском поретку заснованом на правилима“, који наводно угрожавају Русија и Кина.
Ових дана, када Трамп говори о „суверенитету“ и осуђује глобализам, Русија одговара да САД можда треба да поштују суверенитет других — и износи пример Косова. У међувремену, и либерални и конзервативни тинк тенкови брину о „руском малигном утицају на Балкану“, посебно у Србији, што увек значи да Москва само изражава подршку Резолуцији 1244 и тврдњи Србије да је Косово њена територија.
Према Малићевим речима, повлачење америчког признања косовске независности учиниће америчку спољну политику поново великом. Уместо тога, Америка тренутно подржава територију на којој владају „ендемска корупција владе; злочини који укључују насиље или претње насиљем над новинарима, као и нападе на припаднике етничких мањина или друге маргинализоване заједнице“, како стоји у извештају о људским правима Стејт департмента.
Повлачење америчког признања косовске независности неће се догодити, закључује Малић. Због непријатељства према „вашингтонској мочвари“, Трамп је спољну политику предао ратним хушкачима који су једино заинтересовани за очување империје коју су Клинтонови основали деведесетих.
Кадгод Вашингтон говори о узвишеним принципима и универзалним вредностима, остатак света треба само да погледа на Косово (и на друге државе — Либију, Ирак Сирију), да зна да се ради о лажи, закључује Малић.