Како је у поднеску навео Караџић, према његовом ставу, Механизам је погрешио када му је одредио доживотну казну затвора, јер није водио рачуна о „праксама судова у бившој Југославији“, те му је тиме прекршио људска права.
Караџић је, такође, навео да Веће Механизма није дало образложење своје одлуке да му казна буде повећана са 40 година на доживотну.
„Веће је погрешило када је базирало одлуку да повећа казну на начин да је упоређивало казне изречене другим оптуженима, а притом није размишљало о ставкама које чине Караџићев предмет специфичним, попут чињенице да је вољно напустио место председника“, пише у поднеску.
Како се наводи, Караџић је затражио да Механизам поништи своју одлуку о дужини казне и да предмет врати Првостепеном већу које би донело одлуку о адекватној казни.
Истовремено, Караџић је затражио да му се одобри именовање правног саветника који би му помогао приликом припреме захтева за преиспитивање правоснажне пресуде.
Караџић је 20. марта правоснажно осуђен пред Механизмом за међународне кривичне трибунале на доживотну казну затвора за геноцид у Сребреници, као и злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Правила суда у Хагу не дозвољавају подношење жалбе на правоснажну пресуду, наводи Н1 и додаје да је само у једном предмету, против Веселина Шљиванчанина за злочине у Хрватској, дозвољено само делимично преиспитивање коначне пресуде.