Неколико недеља након што је Милорад Додик именовао славног режисера Емира Кустурицу за саветника, хрватски члан председништва БиХ Жељко Комшић кренуо је његовим стопама. И именовао лидера (једва парламентарног) ЛДП-а Чедомира Јовановића за саветника.
„Да није стварност, личило би то на један скеч Топ-листе надреалиста“, каже за Спутњик писац Вуле Журић, Панчевац родом из Сарајева, поводом именовања саветника из Србије члановима Председништва БиХ. Именовање Кустурице и Јовановића још једном је показало колико је Босна и Херцеговина, као идеја унитарне и грађанске државе — немогућа.
„О томе много више говори потез Жељка Комшића да ангажује председника ЛДП-а из суседне државе, него господина Додика који је ангажујући професора Кустурицу повукао потез који, чини ми се, служи за унутрашње потребе у Републици Српској. Ја му на неки начин на томе честитам, јер ангажујући професора као центарфора у игри хркљуша између Федерације и РС, сигурно су забили једно десет голова. Ово говорим без икакве ироније и шале. Очито да је тај потез добро схваћен са једне од две противничких страна. Сад нам само остаје да видимо шта ће да уради овај трећи, коме ја ни имена не знам“, каже Журић.
Питање је да ли ће на то да наседне и представник бошњачког народа (Шефик Џаферовић), „представник СДА који је изабран, а који није Бакир Изетбеговић“, каже Журић и додаје да ако „узме за саветника Хариса Џиновића — онда ће тај циркус да буде комплетан“.
Све то у ствари иде на рачун становника БиХ, нарочито оних који и даље верују да је јединствена Босна могућа. То је покушај да им се и на тај начин каже да је то немогућа работа, а што ће они опет да буду љути на све у Србији, укључујући и Чедомира Јовановића — то је њихов проблем, сматра Журић.
Према његовим речима, хрватски члан Председништва БиХ који није изабран гласовима Хрвата Жељко Комшић и лидер партије у Србији који је на свом бирачком месту добио само два гласа Чедомир Јовановић, слични су јер „живе на буџету и добро се користе државним ресурсима, мада немају подршку гласача“.
„Знамо да је Жељко Комшић изабран по неким чудним правилима да могу за њега да гласају Бошњаци, и можда због тога може Чеда да му помогне, да му покаже како је то бити ’никад на власти‘. У ствари, у оним кључним тренуцима бити на власти, па онда оптуживати све остале како је тај пројекат пропао, да су сви криви, само он није. Можда ту има и неке логике, мада на први поглед, и на други, и трећи ту постоји нека врста спрдње, како би то рекао Матија Бећковић, и то са људима који ће тог саветника да плаћају. Стварно не могу да замислим како ће да се осећа неки Бошњак или Хрват, пошто су и једни и други гласали за Комшића“, каже Журић.
Осим у случају да је нетрпељивост према Емиру Кустурици толика да су сва средства дозвољена, „па чак и ако је то средство Чедомир Јовановић“.
„Колико знам, Чедино мишљење је јако цењено у БиХ код оних који не могу да помисле да је РС било какав реалитет, а поготово српски народ у БиХ. Има ту неке логике. Вероватно то неће дуго трајати, а са треће стране то је очито све естрада, све је то нека врста меког или обрнуто — најтврђег ријалитија. Тако да остаје да видимо шта ће да уради овај трећи, да ли ће да реагује слично или, што би Монти Пајтоновци рекли — потпуно другачије“.
Али све то показује да колика год била нетрпељивост чланова Председништва БиХ из Федерације према Србима, да они не могу без Србије, каже Журић.
Изјава Чедомира Јовановића да ће бесплатно саветовати Комшића, нашег саговорника подсећа на „први хуманитарни концерт Ђорђа Балашевића у Сарајеву, у организацији УНХЦР-а“.
„Можда му је довољна та морална сатисфакција, али да се не уплићемо у то. Не верујем да тих хиљаду евра или конвертибилних марака неће бити повучено из буџета, те ће паре некоме да оду, да ли Чеди или неком другом. Једино је интересантно да се нису зафркнули у презимену, па да је Комшић грешком ангажовао Чедомира Антића. То би било интересантно“, закључио је Журић.