Писмо преносимо у цјелини:
„У децембру прошле године сусрео сам се са митрополитом Амфилохијем на његов захтјев. Тачно је да смо, између осталог, разговарали и о уклањању крстионице на Превлаци код Тивта.
Међутим, није тачно да ми је митрополит Амфилохије саопштио да је дао благослов за изградњу крстионице. Напротив, јасно је казао да је то урађено мимо његовог знања и благослова и да је сагласан да се бесправно саграђено мора уклонити. Ово знају и тројица људи који су присуствовали сусрету — двојица његових и мој сарадник.
Желим да поручим митрополиту да се незаконито грађени објекти не могу учинити сакралним, црквеним и културним добром. Таквим приступом се обесмишљава цјелокупна идеја вјере и поштовања светиња. А та идеја, као што знамо, не може да тече одвојено од поштовања државе и њених закона.
И ријеч Божја заповиједа да се вјерник моли за власт у оном мјесту гдје живи, да би због општег добра и њему било добро. По православном учењу, ко се противи закону, противи се и Божјем поретку.
На крају, са жаљењем и разочарањем примио сам митрополитову клетву према нама садашњима и нашем потомству. Али нијесам изненађен — нијесте се митрополите либили да нас кунете ни за Божић ни за Васкрс!
Управо због тога се не можете заогрнути порукама нашег владике Петра Првог Петровића Његоша, на којег се позивате. Јер Свети Петар је мирио и уједињавао, молио и преклињао у тешким временима зарад напретка, јединства и слоге међу својим народом.
Зато су његове поруке посланице и путокази, а Ваше — клетве и ништа више од тога.“