Kомандант Либијске националне армије маршал Халифа Хафтар прошлог четвртка наредио је својим снагама да почну офанзиву на Триполи како би се „ослободио од терориста“, док је са друге стране премијер Владе националног јединства у Триполију Фајез Сараџ наредио да се, уколико буде потребно, употреби сила након саопштења да је Либијска национална армија успоставила контролу над градовима јужно и западно од Триполија.
Интересантно је да је Хафтар баш у овом тренутку одлучио да крене у офанзиву, имајући у виду да од 14. до 16. априла у Гадамесу треба да се одржи велика мировна конференција о новим ванредним парламентарним изборима који би, на неки начин, ујединили земљу.
Иако је званични представник те војске Ахмед ел Мисмари рекао да „офанзива оружаних снага под командом Халифе Хафтара на Триполи није усмерена против мировне конференције“, поједини аналитичари сумњају да би конференција ипак могла бити доведена у питање.
„Питање је да ли је тренутак који је Хафтар изабрао за офанзиву само коинциденција. Сада, наиме, због ових ратних операција, та мировна конференција пропада“, оцењује новинар и спољнополитички аналитичар Мирослав Лазански.
У прилог томе да је неизвесно како ће се офанзива генерала Хафтара окончати говори и чињеница да је он од Бенгазија, одакле је кренуо, па до Триполија „развукао“ своје, па му провладине снаге долазе и са леђа, из Мисурате, те је принуђен да се брани са свих страна.
Међутим, према оценама неких аналитичара, то ипак не значи да је спречен у коначници офанзиве, иако се можда прибојава и неке интервенције западних сила које подржавају провладине снаге у Триполију.
Чињеница је да је аеродром „Триполи“ у домету артиљерије Хафтарових снага, те он може да га нападне ако му је стало да га онеспособи за слетање било каквих других авиона. Са друге стране, авиони премијера Сараџа не полећу са цивилног аеродрома, већ са војног, који је врло близу овом у Триполију.
Највећи проблем Либије је у томе што је то земља без јаке централне власти. Наиме, још од свргавања и убиства Муамера ел Гадафија 2011. године у Либији влада двовлашће — на истоку заседа изабрани парламент са Хафтаром на челу, а у Триполију на западу управља влада националног јединства Фајеза Сараџа. Док Хафтар има подршку Египта и Катара, Сараџ има подршку „муслиманске браће“ — противника Египта, као и Уједињених Арапских Емирата, који су са Катаром у сукобу.