Климкин је упоредио могућу обнову права гласа Русији са ослобађањем „криминалаца из затвора“.
„Господин Јагланд сматра да Русија треба у потпуности да се врати у Савет Европе, јер она ствара линију раздвајања у Европи. Ако се водимо овом логиком, требало би ослободити криминалце из затвора, јер је то линија поделе у друштву“, написао је украјински министар спољних послова.
Раније је Јагланд изјавио да би могући излазак Русије из Савета Европе могао у Старом свету да изазове прави потрес. За решавање ситуације он сматра да би Русији требало вратити право гласа у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ).
Односи Русије и Савета Европе пролазе кроз тежак период. Сукоб се погоршао у периоду 2014-2015, када је руским парламентарцима одузет низ овлашћења због става о Криму. Москва је саопштила да је немогуће да ради у таквим условима и престала је да учествује на заседањима.
Крајем јуна 2017. сукоб се појачао. Москва је замрзла део исплата у буџет организације све док се овлашћења делегације у ПС СЕ у потпуности не обнове. Истовремено, руска страна је наставила да испуњава своје обавезе преузете раније према конвенцијама Савета.
Парламентарна скупштина је признала да су мере Москве довеле до финансијских потешкоћа: буџет организације морао је да се замрзне за девет одсто, а дефицит је износио 1,5 милиона евра.
Према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, Москва жели да остане у Савету Европе и изаћи ће се само уколико друге земље-чланице организације предузму мере за њено искључење.
Прошле недеље Јагланд је оптужио Москву која не плаћа допринос у буџет за кршење статута, према коме би земља могла бити искључена из организације ако не уплати доприносе у року од две године. За Русију овај рок истиче крајем јуна 2019. године.