„Мислим да би најбоља опција били преговори о међувладиним споразумима заснованим на мандату који смо тражили од Савета ЕУ, јер бисмо онда могли да погледамо све правне аспекте овог гасовода, као и стратешке аспекте за транзит гаса преко Украјине и надам се да ћемо пронаћи избалансирано решење“, објаснио је он.
Он је истакао да је Европска унија заинтересована за избегавање криза у области испорука гаса, јер то увек узнемирава грађане и „увек има веома негативан утицај на узајамно комерцијално и политичко поверење. Даћу све од себе да то избегнем“, уверио је Шефчович.
Шефчович сматра да би очување дугорочног транзита гаса у ЕУ преко Украјине било у интересу саме Русије.
Он је, такође, изразио наду да ће његов предлог Русији и Украјини о транзиту гаса након 2019. помоћи да се превазиђу несугласице двеју земаља и обезбеди дугорочни договор о транзиту гаса између Русије, Украјине и европских земаља.
Шефчович је додао да је реакција Русије и Украјине на предлог Европске комисије била прилично позитивна и да сматра да није предложио ништа нереално.
Потпредседник Европске комисије такође је истакао да је важно да се настави расправа о наставку транзита гаса преко Украјине на министарском нивоу.
„Мислим да би то био најбољи развој ситуације“, рекао је он и изразио наду да ће се, уколико се овај предлог биде разматрао конкретно и конструктивно, пронаћи решење за питање транзита.
Што се тиче амандмана на Гасну директиву ЕУ која покрива рад морских нафтовода, он је указао да они нису специјално усмерени на „Северни ток 2“.
„Мислим да овим амандманима сада имамо правну јасноћу за све нове гасоводе за Европску унију. И то није специјално усмерено на ’Северни ток‘“, закључио је Шефчович.
Европска комисија је у лето 2017. тражила од Савета ЕУ мандат за дијалог са Русијом о могућности стварања специјалног правног оквира за рад будућег гасовода „Северни ток 2“.
Важећи уговор за транзит руског гаса преко Украјине истиче крајем ове године. Русија, Украјина и Европска комисија одржавају трилатералне преговоре о транзиту гаса након 2019. године.
Други круг трилатералних консултација одржан је у јануару у Бриселу. Као што се и очекивало, нису постигнути никакви конкретни споразуми. Међутим, Европска комисија је странама дала предлог о будућем уговору, откривајући јавности само његове главне црте. Европска комисија сматра да би уговор требало да буде потписан на период од више од 10 година, а обим да буде привлачан, између осталог и за инвеститоре који ће бити позвани да модернизују украјински гасни транспортни систем. Следеће консултације заказане су за мај.