Увођење нових тарифа на робу из Европске уније вредну 11 милијарди долара, амерички председник Доналд Трамп је већ пословично најавио поруком на Твитеру, уз препознатљиву констатацију да ЕУ дуги низ година искоришћава Америку у трговини, и да ће томе ускоро доћи крај.
Увођење тарифа на авионе, вино и млечне производе по оцени „Фајненшел тајмса“ ће представљати значајну ескалацију односа између Вашингтона и Брисела.
Мира међу дугогодишњим највећим економским партнерима практично нема откако је Трамп почетком марта прошле године свету обзнанио да ће САД увести тарифе од 25 одсто на челик из увоза и 10 одсто на алуминијум. Наде Брисела да би као први савезник САД требало да буде изузет од тога нису се обистиниле, па је, чим је 1. јуна одлука ступила на снагу, ЕУ већ наредног дана због тога покренула поступак пред Светском трговинском организацијом. Као контрамеру, 22. јуна је увела тарифе на америчку робу у вредности од 3,4 милијарде долара.
Оно што је посебно бринуло Европу, поготово Немачку, било је повремено „подсећање“ Трампа да би на удару америчких тарифа од 25 одсто могли да се нађу европски аутомобили и ауто-делови. Крајем фебруара ове године ту бригу, али и генерално због „извесних аспеката трговинске политике коју спроводи актуелна америчка администрација“, исказала је и европска комесарка за трговину Сесилија Малмстром.
О трговинским односима ЕУ блока с Вашингтоном расправљали су и министри трговине и на неформалном састанку у Букурешту 22. фебруара, а Малстромова је изјавила да постоји „пуна подршка“ држава-чланица да ЕУ узврати уколико амерички председник уведе тарифе за европске аутомобиле и ауто-делове. Кола су се, међутим, сломила на „Ербасу“. Томе је, нема сумње, допринела и кинеска наруџба 300 „ербасова“ приликом недавне посете председника Си Ђинпинга Паризу.
По Америку је, међутим, лоша вест пре те стигла почетком марта, када је у Етиопији пао авион „боинг 737 макс 8“. То није била прва несрећа на том типу америчке летелице, коју су после још неколико инцидената који су се десили током лета многе државе приземљиле.
Eкономиста Божо Драшковић зато у субвенцијама за „Ербас“ види само покриће за увођење тарифа, односно поскупљење увоза летелица европског произвођача. Он објашњава да је Америка концепт слободе тржишта заменила економском политиком дирижизма, односно управљања привредом када се променила њена доминантна економска позиција у свету, угрожена конкуренцијом из других земаља.
„С обзиром на то да се десио проблем са одређеним типовима „Боингових“ авиона и дошло је до отказивања уговора, онда се испод стола извуче проблем субвенција. А нормално, све земље у свету када желе да подрже развој неког програма или производа оне га субвенцирају. То су радили и Американци када су имали интересе, а онда осуђују то код неких других“, указује саговорник Спутњика.
Друга ствар су, каже он, таксе на млечне производе и вина, што не треба да чуди јер је Европа међу највећим произвођачима пољопривредних производа и конкурент су САД. Зато се, како додаје, Трамп држи раније прокламоване концепције да заштити своју привреду и своје произвођаче, отварањем нових радних места.
„Заправо имамо почетак краја једног економског савеза. Економски савез почиње да пуца оног тренутка када су интереси опречни и када те интересе земље не могу да надоместе у трећим земљама. Свет не може да плати то што желе да остваре САД и ЕУ, према томе настаје свођење рачуна у појединим секторима између САД на једној и ЕУ на другој страни“, тврди саговорник Спутњика.
Он у том контексту види и „брегзит“.
„Није случајно зашто је дошло до издвајања Велике Британије из ЕУ. Значи, нешто се ново дешава у свету. Очито, та љубав која је трајала једну деценију полако нестаје и настају нови интереси и нове структуре интереса“, мишљења је Драшковић.
На питање колико ће то погодити привреду ЕУ, он каже да свако повећање царина поскупљује робу, дестимулише извоз и ствара вишкове производа, али да ће се ЕУ на дужи рок томе прилагодити променом структуре производње и налажењем нових тржишта.
Драшковић, међутим, указује на то да треба очекивати да дође и до проблема због позиције долара као обрачунске и светске валуте.
„Многи данас у свету нису задовољни том позицијом због које САД имају велике користи и то питање ће доћи на наплату у скорије време“, мишљења је саговорник Спутњика.