Скривена Кафкина дела излазе на светлост дана после кафкијанског процеса

Дуго скривена необјављена дела Франца Кафке могла би ускоро да буду представљена јавности, након што је Окружни суд у Швајцарској одлучио да неколико сефова у Цириху може да се отвори и њихов евентуални садржај пошаље у Народну библиотеку Израела, преноси Танјуг.
Sputnik
Порука овог доба: Ћути, мишу! Има ко ће мислити за тебе!

Иако је садржај сефова у овом тренутку непознат, стручњаци спекулишу да би у питању могли бити завршеци Кафкиних дела објављених након његове смрти, преноси АП.

Врховни суд Израела је већ донео пресуду да се израелској породици Хефе одузимају права власништва над Кафкиним рукописима.

Међутим, адвокат породице Јешаја Едгар је умањио значај потенцијалног открића у сефовима, рекавши да се највероватније ради о копијама радова који су већ продати. 

Додао је, ипак, да је пресуда наставак процеса у којем су индивидуална власничка права угрожена без икакве правне основе.

Народна библиотека Израела сматра Кафкина дела културним добром које припада јеврејском народу.

Белешке Франца Кафке

„Радујемо се одлуци суда у Швајцарској, која је у складу са пресудом коју је донео суд у Израелу“, изјавио је директор Народне библиотеке Израела Дејвид Блуберг и додао је да је библиотека спремна да преузме књижевно наследство Макса Брода како би било доступно израелској и светској јавности.

Са друге стране, Немачка књижевна архива је стала на страну породице Хефе са циљем да откупи колекцију, тврдећи да књижевна дела написана на немачком језику треба да се налазе у Немачкој.

Давид Гросман: Кафку би данашњи свет излудео

Кафка је непосредно пред смрт 1924. године своја дела оставио дугогодишњем пријатељу Максу Броду, са инструкцијама да их спали.

Брод је игнорисао његове жеље и објавио је дела „Процес“, „Дворац“ и „Америка“, која су постхумно прославила до тад мало познатог Кафку.

Али Брод, који је прокријумчарио дела бежећи од нациста 1938, није објавио сва дела, већ их је 1968. године оставио у наслеђе својој секретарици Ештер Хофе са инструкцијама да их преда академској институцији.

Уместо тога, Ештер Хефе је сачувала, али и продала нека дела, укључујући оригинални примерак „Процеса“ Немачкој књижевној архиви за скоро два милиона долара. 

Када је Ештер Хефе умрла 2008. године, дела је оставила својим двема ћеркама, које су у међувремену умрле, а сада се њихова деца боре за право власништва.

Коментар