Савет министара ЕУ усвојио је амандмане на Гасну директиву ЕУ, према којима ће се правила која важе за копнене гасоводе односити и на морске, па компанија која производи гас не може истовремено да буде и власник цевовода којим се испоручује гас.
После свих притисака и оних најдиректнијих из Америке да Европа, а пре свега Немачка, одустане од „Северног тока 2“ и руског гаса, тешко да је потпредседник Европске комисије за енергетику Марош Шефчович некога убедио да амандмани нису усмерени специјално против тог гасовода.
Пре само недељу дана амерички државни секретар Мајк Помпео се пожалио на расправи у Сенату САД:
„Учинили смо практично све што је могуће да бисмо одвратили Европљане, пре свега Немачку, од изградње ’Северног тока 2‘, али до данас у томе нисмо успели.“
Његова изјава је дошла пошто је шеф немачке дипломатије Хајко Мас изјавио да Берлин неће мењати став о пројекту гасовода „Северни ток 2“, чија је изградња увелико у току и више од трећине гасовода је већ завршено.
Помпео је неславно прошао и на првом кораку мини-европске турнеје почетком фебруара када је већ на старту у Мађарској био суочен са одбијањем премијера Виктора Орбана да одустане од „Турског тока“ и руског гаса.
Оно што Америци није пошло за руком у билатерали, очигледно јесте у институцијама ЕУ, где и даље имају већину на својој страни у мишљењу да је погубно везивати се искључиво за руски гас, када на располагању имају и, додуше скупљи, амерички течни гас.
Како ће се иновирана директива одразити на те гасоводе, а посебно на крак „Турског тока“ према Бугарској, којим би Србија требало да се снабдева руским гасом?
Добар познавалац ове проблематике, некадашњи дипломата Срећко Ђукић, констатује да ће се директива, наравно, односити на све морске гасоводе, па и на „Турски ток“ који треба да се улије у ЕУ, односно Бугарску која је њена чланица.
То, по његовој оцени, само показује колико се компликују ствари око гаса који је пар екселанс политичка роба, због чега се, како каже, на другачији начин мора разговарати са главним актерима гасне стратегије на међународном плану. Мимо њих је, сматра саговорник Спутњика, малим земљама немогуће да дођу до гаса.
„Ја сам убеђен да ће се за ’Северни ток 2‘ ипак пронаћи нека формула. Нисам сигуран какви рокови су ту дати, али начелно, мислим да ће то бити велики ударац за ’Турски ток‘ и да је то још једна велика компликација и велика препрека за продужење ’Турског тока‘ из Бугарске према Србији и даље према Мађарској и Аустрији“, није оптимиста Ђукић.
Уз Америку са њеном јако ригидном политиком, која прети санкцијама и „Северном току“ и „Турском току“, сада имамо и ограничења од стране ЕУ, додаје он.
„Једино остаје да видимо шта ће Немачка као најзаинтересованија земља да уради. Ту су и њене и француске компаније које учествују у изградњу гасовода. Али на ’Северном току‘ има још компликација, јер он продужава даље од Немачке за Данску, која још није дала дозволу за изградњу гасовода у њеним територијалним водама, већ најављује да ће дати дозволу за изградњу у економској зони. Свеједно, рок завршетка тог дела ’Северног тока‘, који иде од Немачке према Данској, сигурно ће се продужити најмање за пола године“, процењује Ђукића.
Међутим, за Србију су најновије околности врло неповољне, указује он, објашњавајући да то није само због измена у гасној директиви, већ и због нашег географског положаја, јер нисмо поморска земља да би до обала могао допрети гасовод или течни гас који јесте скупљи, али представља неко решење.
„Такође неповољна околност је што је Србија окружена чланицама ЕУ. Нема никакве дискусије да ће чланице ЕУ морати да поштују сва правила ЕУ и ту нема изговора. Ту мора доћи до неког прилагођавања, одлагања, померања. Ми једино можемо да добијемо гас из Бугарске што се тиче ’Турског тока‘, а она као чланица ЕУ мора да се повинује одлукама Брисела“, закључио је саговорник Спутњика.