На најновију вест да је бугарско државно предузеће „Булгартрансгас“ поново покренуло тендер за гасовод који ће пролазити кроз ту земљу, од границе са Турском до Србије, Русија је реаговала врло брзо и уздржано. То се могло и очекивати, пошто је пре само две и по недеље иста бугарска компанија привремено суспендовала такав тендер због жалбе коју је државна компанија „Атоменергоремонт“ поднела бугарској комисији за заштиту конкуренције. Притом су још свежа сећања на то како је Бугарска на захтев ЕУ и Америке 2014. прекинула већ започете припреме за градњу гасовода „Јужни ток“.
Руски премијер Дмитриј Медведев за бугарски лист „Труд“ изјавио је да нови гасовод не би требало да доживи судбину „Јужног тока“ и да велики и скуп пројекат попут гасовода захтева додатне гаранције, не прецизиравши какве.
На питање о каквим додатним гаранцијама може бити речи, председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић за Спутњик каже да је реч само о једном — тражи се јасна одлука Европске уније.
Он је подсетио да је став Енергетске заједнице југоисточне Европе о изградњи дела гасовода кроз Бугарску и друге европске земље био позитиван, али и додаје да то није довољно да би се ушло у цео посао.
„Једноставно, Енергетска заједница нема у ствари никакве ингеренције и никакве могућности, иако се изјаснила о ’Турском току‘. Зато Руси кажу, не слушамо оне који нису компетентни, него тражимо сагласност оних који су компетентни — Европске комисије која неће дозволити да као и са ’Јужним током‘ у неком тренутку неком Бугарину падне на памет да упропасти и ’Турски ток‘“, био је сликовит саговорник Спутњика.
Вулетић напомиње да Русима ту нису битне спекулације о томе колики ће капацитет гасовода бити препуштен и трећој страни у послу, на чему је инсистирала Енергетска заједница, који би морале да им препусте компаније или државе које граде гасовод.
Он напомиње да је сада у случају „Турског тока“ раније спорни Трећи енергетски пакет испоштован.
„Трећи енергетски пакет каже да власник гаса ’Гаспром‘ не може да буде истовремено и власник гасовода. Према томе, Бугари треба да ураде свој гасовод, Срби исто тако, па Мађари и онда ће Руси да испоруче гас. Зато они кажу — ми нећемо градити наше капацитете у Русији који треба да транспортују гас, а то су силне компресорске станице, све док не знамо да ли ће Европа дозволити да се то гради и да ли ће се дозволити пласман тог гаса“, наводи Вулетић.
Ствар је, како додаје, потпуно јасна — они траже гаранцију Европске уније, што би отворило пут за изградњу гасовода. Енергетска заједница југоисточне Европе је, напомиње саговорник Спутњика, једна врло слаба организација у којој је неколико земаља са Балкана и нема утицаја. Зато је на потезу ЕУ.
Вулетић подсећа да је и руски председник Владимир Путин приликом недавне посете Београду изјавио да је Русија спремна да настави тај пројекат, али да даље све зависи од Европске уније и од њихове сагласности. Зато и изјаву Медведева уочи посете Софији треба тако и разумети.
